Kineska ambasada u SAD je, u međuvremenu, izložila četiri crvene linije u odnosima koje "ne smeju biti osporene": Tajvan, demokratija i ljudska prava, "putevi razvoja i politički sistemi" i "pravo Kine na razvoj".

Peking je insistirao da SAD ne smeju da se mešaju u njegove unutrašnje poslove ili da podržavaju ono što naziva "separatističkom" vladom u Tajpeju.

Američko-izraelski rat protiv Irana dodatno je zategao odnose nakon što je američko Ministarstvo finansija sankcionisalo kinesku rafineriju zbog navodne kupovine iranske nafte. Peking je odgovorio zabranom svojim privatnim rafinerijama da se pridržavaju sankcija, koje su kineski zvaničnici osudili kao nezakonite.

Kina je negirala da pruža vojnu pomoć Iranu i osudila SAD zbog stavljanja na crnu listu kineskih satelitskih kompanija optuženih za dostavljanje podataka Teheranu.

"Kineska vlada uvek traži od kineskih kompanija da posluju u skladu sa zakonima i propisima. Čvrsto ćemo štititi legitimna prava i interese kineskih preduzeća", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun.

Guo je dodao da je Kina spremna da sarađuje sa SAD i da "upravlja razlikama u duhu jednakosti, poštovanja i uzajamne koristi".