Pre samo deset godina svemir se uglavnom povezivao sa državama. NASA, ruski svemirski program i kineski vojni sateliti određivali su ko kontroliše orbitu. Danas se situacija potpuno promenila, pa je najveći vlasnik satelita na svetu postala privatna kompanija Spejs Iks, koja je kroz sistem Starlink stvorila najveću satelitsku mrežu u istoriji.

Prema procenama analitičara svemirskog tržišta, Spejs Iks trenutno kontroliše više od 10.000 satelita, što prevazilazi satelitske flote većine država i organizacija zajedno.

Kako je Spejs Iks postao najveći satelitski operator

Ideja Starlinka u početku je delovala gotovo neverovatno: obezbediti internet za celu planetu pomoću ogromne mreže satelita u niskoj Zemljinoj orbiti.

Nekada je satelitski internet bio spor, skup i nestabilan. Spejs Iks je problem rešio drugačijim pristupom. Umesto nekoliko velikih satelita, kompanija je počela da lansira hiljade manjih letelica u nisku orbitu.

Masovno lansiranje potpuno je promenilo pravila igre. Danas se Starlink sateliti u orbitu šalju desetinama ili čak stotinama tokom jednog lansiranja rakete. Zahvaljujući višekratnim raketama Falkon 9, troškovi lansiranja značajno su smanjeni, što je omogućilo izuzetno brz rast sistema.

Spejs Iks se tako transformisao iz svemirske kompanije u najvećeg vlasnika orbitalne infrastrukture na planeti.

Kolika je prednost Spejs Iksa

Podaci pokazuju koliko se odnos snaga u svemiru promenio.

Broj satelita drugih velikih operatera izgleda znatno manji:

• Vanveb: oko 632
• Nacionalna obaveštajna uprava SAD: 285
• Američka vojska: 244
• Kineska vojska: 168
• Planet Labs: 144
• Ruska vojska: 107
• NASA: oko 90

U poređenju sa njima, više od 10.000 satelita Spejs Iksa deluje gotovo kao potpuna dominacija u orbiti.

Posebno je upečatljivo to što čak ni svi ostali operatori zajedno ne mogu da dostignu razmere Starlink mreže.

Zašto je to važno

Sateliti danas predstavljaju ključnu infrastrukturu savremenog sveta. Oni omogućavaju:

• internet
• navigaciju
• vojne komunikacije
• izviđanje
• vremenske prognoze
• bankarske sisteme
• logistiku
• rad avijacije i pomorskog saobraćaja

Svemir postaje nova infrastrukturna osnova globalne ekonomije, a kontrola nad orbitom donosi ogromnu stratešku prednost.

Zbog toga uspon Spejs Iksa izaziva i fascinaciju i zabrinutost.

Zašto države gube trku sa privatnim kompanijama

Nekada je svemir bio rezervisan isključivo za supersile. Lansiranje satelita bilo je izuzetno skupo, a razvoj raketa gotovo potpuno pod kontrolom država.

Spejs Iks je promenio ekonomiju svemirskih lansiranja. Višekratne rakete drastično su smanjile cenu transporta tereta u orbitu, čime je otvoren prostor za masovnu izgradnju satelitskih mreža.

Privatne kompanije danas često napreduju brže od državnih agencija jer lakše privlače investicije, brže uvode nove tehnologije i manje zavise od birokratije.

Mnogi smatraju da svet upravo ulazi u novu eru komercijalizacije svemira.

Postoje i problemi

Brz rast broja satelita donosi i ozbiljne izazove.

Orbita oko Zemlje postaje sve zagušenija, što povećava rizik od sudara i stvaranja svemirskog otpada.

Astronomi upozoravaju da satelitski nizovi ometaju posmatranje svemira, jer se svetleći Starlink sateliti često pojavljuju u kadrovima teleskopa.

Pored toga, raste zabrinutost zbog zavisnosti sveta od jedne privatne kompanije. Ako globalne komunikacije postanu previše vezane za infrastrukturu Spejs Iksa, kompanija dobija ogroman geopolitički i ekonomski uticaj.

Šta sledi

Očekuje se da će broj satelita u orbiti nastaviti brzo da raste.

Kina, Evropska unija i druge velike sile već rade na sopstvenim orbitalnim mrežama. Amazon razvija projekat koji bi trebalo da postane konkurent Starlinku, dok Kina ubrzano gradi svoje satelitske sisteme.

Ipak, Spejs Iks trenutno ostaje apsolutni lider u ovoj oblasti.

Po prvi put u modernoj istoriji najvećom svemirskom infrastrukturom na svetu ne upravlja država, već privatna kompanija.