Dok pregovori o ratu u Iranu vise o koncu, ozloglašeni iranski komandant pod američkim sankcijama i poternicom Interpola pomaže u kreiranju narednih poteza Teherana.

Brigadni general Ahmad Vahidi, vrhovni komandant Islamske revolucionarne garde Irana (IRGC), preuzeo je funkciju nakon što je njegov prethodnik Mohamad Pakpur ubijen u američko-izraelskim udarima 28. februara – prvog dana rata.

Pod američkim sankcijama zbog svoje uloge u gušenju domaćih protesta i tražen od strane Interpola zbog navodne umešanosti u bombaški napad u Argentini pre tri decenije, Vahidi je jedan od najžešćih protivnika kompromisa sa Vašingtonom i, kako stručnjaci kažu, čak radikalniji od Pakpura.

- On je uticajan, ali je deo sistema - rekao je Ali Vaez, direktor projekta za Iran pri Međunarodnoj kriznoj grupi. - Odluke se donose konsenzusom i nema sumnje da Vahidi ima veoma snažan glas u prostoriji.

Vahidijev uspon među glavne donosioce odluka u Iranu pokazuje da američki i izraelski pokušaji обезглављивања državnog rukovodstva nisu doveli do umerenije vladajuće elite. Pod Vahidijevim vođstvom, IRGC je praktično ugušio saobraćaj na najvažnijoj svetskoj naftnoj tački, dok zahtevi Teherana prema Vašingtonu sada prevazilaze one iz prethodnih pregovora.

Vahidi je „veoma dominantan“ i „radikalan“ čovek koji je duboko posvećen principima Islamske revolucije, rekao je za CNN Dani Citrinovič, bivši šef iranskog odeljenja izraelske vojne obaveštajne službe.

- Ne možete se ni o čemu dogovoriti bez njegovog odobrenja - rekao je Citrinovič. - On je među ljudima koji govore: ako ne dobijemo ono što želimo, ako Tramp želi povratak ratu – dobrodošao.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je ove nedelje da je bio na ivici novog napada na Iran, zapretivši obnavljanjem rata ukoliko Teheran ne pristane na sporazum. Kasnije je rekao da je spreman da sačeka kako bi video da li pregovori napreduju, ali je upozorio da „sat otkucava“.

- Nalazimo se u završnoj fazi kada je reč o Iranu. Videćemo šta će se dogoditi - rekao je Tramp novinarima u sredu ujutru govoreći o pokušajima postizanja dogovora.

- Ili ćemo postići sporazum ili ćemo uraditi neke stvari koje će biti pomalo neprijatne - nastavio je. - Ali nadam se da do toga neće doći.

Vahidi je u sredu upozorio da će - ukoliko bude izvršena bilo kakva dalja agresija protiv tla Irana, ta vatra čije je obećanje ranije dato i koja je ostala ograničena u okvirima regionalnog rata ograničenog obima, ovog puta planuti i prevazići svaku granicu i domen.

- Dobićete razorne udarce - napisao je na mreži Iks, preneli su iranski mediji.

Komandant se retko pojavljuje u javnosti, ali su u četvrtak medijima kružile fotografije Vahidija sa ministrom unutrašnjih poslova Pakistana. Iranski mediji su demantovali te navode, tvrdeći da se Vahidi nije sastao sa pakistanskim zvaničnikom i da fotografija potiče iz 2024. godine.

Dok se zvaničnici poput Mohamada Baghera Galibafa, predsednika parlamenta, i ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija uglavnom smatraju javnim licima Irana i njegovih pregovora sa SAD, stručnjaci smatraju da Vahidi iz senke zagovara neke od najtvrđih iranskih politika.

Iran je do sada odbijao da prihvati bilo koji predlog koji bi, po njegovom mišljenju, predstavljao kapitulaciju. Nakon višenedeljne razmene predloga, poslednja iranska ponuda nije pokazala značajne ustupke po ključnim spornim pitanjima, rekao je izvor upoznat sa situacijom, dodajući da pitanja nuklearnog obogaćivanja ostaju centralna tačka zastoja.

„Traženi čovek“

Stručnjaci navode da Teheran od početka rata u Iranu vodi mala grupa ljudi iz IRGC-a koja je proizašla iz ruševina Iransko-iračkog rata osamdesetih godina. Vahidi je jedan od ključnih aktera među njima.

- Postao je veoma važan akter, ali u okviru sistemskih ograničenja koja Islamska Republika ima - rekao je Vaez, dodajući da Vahidi ima poseban uticaj kada je zemlja u ratu.

Kolika bi prepreka mogao da bude za postizanje sporazuma sa SAD ostaje nejasno.

Institut za proučavanje rata (ISW) iz Vašingtona je u aprilu saopštio da „Vahidijeva očigledna spremnost da odbaci američko-iranske pregovore ukazuje na to da je spreman da obnovi rat ako bude potrebno“. Međutim, Vaez je rekao da za sada nema dokaza da je Vahidi prepreka.

Rođen 1958. godine u Širazu, Vahidijevu ideologiju oblikovali su rat i sukob sa Zapadom. Pridružio se establišmentu odmah nakon Islamske revolucije 1979. godine, a 1981. postavljen je za zamenika šefa obaveštajne službe.

Pre toga je, prema iranskim medijima, studirao elektroniku i industrijsko inženjerstvo.

- Oblikovao ga je IRGC - rekao je Citrinovič za organizaciju koju su SAD označile kao stranu terorističku organizaciju.

Interpol ga traži zbog navodne umešanosti u bombaški napad na jevrejski kulturni centar u Buenos Ajresu u Argentini 1994. godine, kada je poginulo 85 ljudi. Takođe se navodi da je osamdesetih godina imao kontakte sa Izraelcima tokom „afere Iran-Kontra“, američko-izraelske šeme prodaje oružja Iranu, pri čemu je novac korišćen za finansiranje antikomunističkih pobunjenika poznatih kao Kontrasi u Nikaragvi.

Bio je prvi komandant Kuds snaga, elitne jedinice IRGC-a, a tokom godina obavljao je više funkcija, uključujući zamenika komandanta IRGC-a i iranske vojske, ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova.

Godine 2022. Vahidi je dospeo pod sankcije Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD zbog nasilnog gušenja protesta nakon smrti 22-godišnje Mahse Amini, koju je uhapsila moralna policija zbog navodnog kršenja islamskog kodeksa odevanja i koja je umrla u pritvoru.

- Vahidi je upozorio iranske žene da će državne bezbednosne snage kazniti one koje „krše pravila“ kada je reč o poštovanju hidžaba - saopštilo je američko Ministarstvo finansija, dodajući da je otvoreno pretio demonstrantima i branio brutalne akcije u gušenju protesta.

Nad Vahidijem se nadvija zlokoban oblak, pošto su nekoliko njegovih prethodnika ubili SAD i Izrael – uključujući Kasema Sulejmanija, bivšeg komandanta Kuds snaga.

- On je tražen čovek - rekao je Citrinovič. - On je čovek sa kojim treba ozbiljno računati.