Reakcija ruske ambasade

Izjave iznete tokom premijerskog sata u Skupštini, u kojima se kritikuje unutrašnja situacija u Rusiji i njena politika u Ukrajini, predstavljaju pokušaj dodatne eskalacije odnosa između Moskve i Podgorice i pogoršanja bilateralnih veza, saopštila je danas ruska Ambasada u Crnoj Gori.

Ambasada tvrdi da su učesnici „u zaoštrenom sporu“ pogrešno citirali odredbe Sporazuma između Jedinstvene Rusije i Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS), koje su navodili kao potkrepljenje svojih stavova.

„Ishod je bio daleko od povoljnog, a dokument je bio izložen nepravednim kritikama“, navodi se u komentaru Ambasade, a povodom rasprave između vladajućeg Pokreta Evropa sad (PES) i opozicionog DPS-a, koja je počela u ponedeljak u Skupštini na premijerskom satu.

Spor oko navodnog sporazuma

Žustru raspravu izazvala je tvrdnja premijera Milojka Spajića (PES) da postoji “tajna” verzija sporazuma između DPS-a i Jedinstvene Rusije Vladimira Putina, kojom se najjača crnogorska opoziciona stranka navodno obavezala da zemlja ne uđe u Evropsku uniju ako interesi Rusije budu suprotni interesima te zajednice.

Toj izjavi prethodilo je pitanje šefa poslaničkog kluba DPS-a Andrije Nikolića da li će Spajić podneti ostavku ako Crna Gora ne zatvori sva pregovaračka poglavlja s Evropskom unijom do kraja godine. Iz DPS-a su negirali tvrdnje Spajića, a Nikolić je u utorak u parlamentu pokazao sporazum s Jedinstvenom Rusijom, poručujući da u tom dokumentu nema ničega što bi ukazivalo na protivljenje evropskim integracijama.

Oštre ocene i optužbe

„Ambasada je skrenula pažnju na niz široko rasprostranjenih izjava u crnogorskim medijima tokom sastanka premijera sa članovima Skupštine, koje sadrže procene unutrašnje situacije u Rusiji i sprovođenja specijalne vojne operacije u Ukrajini“, navodi se u saopštenju.

Ambasada navodi da je sistem vlasti Ruske Federacije kategorisan kao „režim koji radi užasne stvari svom narodu“.

„Ovu neosnovanu i nerealnu izjavu, namenjenu neupućenoj publici, smatramo dodatnim dokazom želje crnogorske strane da eskalira konfrontaciju sa Moskvom i njene nevoljnosti da zaustavi dalje pogoršanje rusko-crnogorskih odnosa“, kazali su iz Ambasade.

Dodaju da „oni predstavnici crnogorskog političkog establišmenta“ koji izražavaju nezadovoljstvo situacijom u Rusiji verovatno nisu dugo bili u Rusiji i, „u odsustvu pouzdanih činjenica, primorani su da se u svojim argumentima oslanjaju na zapadne propagandne narative“.

Poziv na posetu Rusiji

„Međutim, ako žele, dobrodošli su da posete Rusiju kako bi stekli detaljnije razumevanje stvarne situacije „na terenu“. Ambasada je spremna da pomogne u organizovanju takvog putovanja“, poručili su.

Ruska strana je, kako dodaju, više puta predlagala niz konkretnih koraka za poboljšanje rusko-crnogorskih odnosa, ali sve njene inicijative u tom pravcu do sada nisu dobile adekvatan odgovor.

Rasprava u Skupštini

Spajić je tokom rasprave u Skupštini istakao da je režim DPS-a bio diktatorski i pitao lidera Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića kako nakon borbe protiv tog može da podržava takve režime, kakvi su na primer u Rusiji.

„Ukrajina i Rusija, oni sami kažu da su bratski narod. Ne znam zašto se to desilo i kako je neko zamislio da će izaći kao pobednik iz bratoubilačkog rata koji već ima milione žrtava“, rekao je.

Reakcije iz PES-a

Poslanik i član Predsedništva PES-a Vasilije Čarapić na društvenim mrežama je napisao da su se DPS i Putin obavezali da će se “konsultovati i vršiti razmenu informacija o aktuelnim pitanjima situacije u Ruskoj Federaciji i Crnoj Gori, bilateralnim i međunarodnim odnosima…”, što je, tvrdi, očigledan poziv Ruskoj Federaciji da se meša u unutrašnju i spoljnu politiku Crne Gore.

“O tome koliko je DPS bio lojalan sporazumu s Rusijom, svedoči i priznanje (evropske komesarke za proširenje) Marte Kos od pre par dana – da je evropski put u Crnoj Gori formalno počeo pre tri godine, iako smo status kandidata za članstvo dobili još 2012. godine”, naveo je Čarapić.

Ton političkog dijaloga

Iz Ambasade Rusije navode da kontekst i ton diskusije u Skupštini Crne Gore nisu ostavljali mnogo nade za obnavljanje bilateralnog rusko-crnogorskog dijaloga na nivou stranačkih udruženja dve zemlje.

„Razgovor se u suštini sveo na međusobne optužbe protivnika u vezi sa njihovim navodnim simpatijama prema Rusiji na račun evropskih integracionih težnji Crne Gore“, kazali su.

Stav o ukrajinskoj krizi

Iz Ambasade Rusije, u vezi sa ukrajinskom krizom, preporučuju da oni koji pokušavaju da razgovaraju o ovoj temi prvo „pažljivo ispitaju brojne izjave zvaničnih ruskih predstavnika u vezi sa specijalnom vojnom operacijom (SVO) i njihova objašnjenja razloga koji su zahtevali njeno sprovođenje“.

Kao što je dobro poznato, izazvana je akcijama ukrajinskih nacionalista koji su preuzeli vlast državnim udarom 2014. godine i odmah pokrenuli masovne represije i istrebljenje civila koji su otvoreno govorili protiv iskorenjivanja ruskog jezika i kulture, nametanja strane ideologije i progona kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve.

Prema njihovim navodima sukob je izazvan događajima u Ukrajini 2014. godine i politikom prema ruskom jeziku, kulturi i Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi. Ističe se i da Rusija tvrdi da operaciju sprovodi u skladu sa međunarodnim pravom, da formalno zagovara političko i diplomatsko rešenje, ali da će se vojna akcija nastaviti dok njeni ciljevi ne budu ostvareni, ukoliko ne bude napretka u pregovorima.

Bonus video: