Ekonomista i bivši dugogodišnji predsednik Uprave Podravke Zvonimir Mršić komentarisao je posledice krize izazvane ratom u Iranu na hrvatsku privredu. Upozorava da bi duže trajanje sukoba na Bliskom istoku moglo dovesti do znatno veće inflacije i teže ekonomske situacije, ali i do nestašice ne samo goriva, već i hrane, veštačkih đubriva i niza drugih sirovina ključnih za industriju.

Spirala inflacije

Ovaj rast inflacije u Hrvatskoj i Evropi, ali i svetu, bio je očekivan i u skladu s prognozama MMF-a da će u slučaju da rat traje mesec dana inflacija porasti jedan odsto – i to se i dogodilo. Što sukob bude duže trajao, ta kriza će više uticati na inflaciju, pa ako rat potraje tri meseca možemo očekivati rast inflacije za tri odsto, a ako potraje pet meseci i duže, mogli bismo se naći u spirali inflacije – naglasio je Mršić.

Ističe da u slučaju produženog rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza Evropi i svetu ne preti samo nestašica goriva, već i hrane, veštačkih đubriva, polimera, helijuma, aluminijuma, pa čak i mikročipova.

Kuda su otišle milijarde za proizvodnju hrane?

Mršić smatra da je zamrzavanje cena bio dobar potez vlade jer se tako štiti standard građana, ali dodaje da borba protiv inflacije zahteva i nepopularne mere. Kao glavni razlog skupoće hrane u Hrvatskoj ne navodi samo rast cena energenata.

Hrana u Hrvatskoj nije skupa samo zbog rasta cena energenata, već prvenstveno zato što nismo dovoljni u proizvodnji hrane.

"Čak je i Državna revizija nedavno priznala da je 3,5 milijardi evra podsticaja za poljoprivredu bačeno u vetar jer smo količinski u proizvodnji hrane, uprkos tome, ostali na nivou iz 2010. godine. Ako je većina proizvoda na našem tržištu stranog porekla, kuda su otišle te milijarde?", pita se Mršić.

Pogrešne poljoprivredne politike svih vlada

Bivši čelnik Podravke ocenjuje da su praktično sve hrvatske vlade vodile pogrešnu poljoprivrednu politiku.

Naša poljoprivredna politika je pogrešna, nismo ni konkurentni ni samodovoljni. Uz postojeći milion hektara obrađenih površina, već smo morali imati između 500.000 i milion hektara novih obrađenih površina, ali ih nemamo.

"Nama uvoz diktira cene hrane, a premalo izvozimo", rekao je Mršić.

Ističe da zbog prevelikog uvoza nije učinjeno dovoljno da poljoprivreda i industrija postanu konkurentne.

Nisu osnovana nova preduzeća koja bi proizvodila hranu, pa kada zavisite od uvoza, neko drugi vam diktira cene, odnosno deo sopstvene neefikasnosti prelivate na cene u domaćim prodavnicama.

Zašto uvozimo šargarepu?

Zbog takvih politika, navodi Mršić, Hrvatska danas više nije samodovoljna ni u proizvodnji mesa i živine, ali ni salate i šargarepe, koje uvozi čak iz Austrije.

Upozorava i na drastično smanjenu proizvodnju veštačkih đubriva, sa milion na 300.000 tona, nedostatak muznih krava, kao i najmanje poljoprivrednih površina pod staklenicima i plastenicima.

Naše navike danas su takve da želimo da imamo paradajz 365 dana u godini, a ne samo u vreme kada se proizvodi na otvorenom.

"Ako želimo domaće voće i povrće, moramo reći koliko hektara želimo hitno da imamo pod staklenicima i plastenicima, a poljoprivrednicima kojima su oni stradali u nevremenu moramo odmah pomoći da hitno obnove proizvodnju jer bi lanci snabdevanja mogli da puknu ako rat potraje", upozorava.

Najgora kriza do sada

Mršić smatra da je Hrvatskoj hitno potrebna nova, „konkretna i merljiva“ poljoprivredna strategija koja će obezbediti samodovoljnost i bolje upravljanje resursima poput vode.

"Imamo i zemlju i klimatske uslove i vodu – uslove da budemo efikasni. Poljoprivredna proizvodnja u Izraelu je konkurentnija nego u Hrvatskoj, a Izrael nema ni zemlje ni vode. Mi vode imamo napretek, ali ni tu nažalost nismo uradili dovoljno jer kada pada kiša imamo poplave, a kada nema kiše imamo sušu", ističe.

Upoređujući današnju krizu sa onom iz sedamdesetih godina prošlog veka, naglašava da je „ovo gora situacija i mogla bi biti gora od svega što smo videli“.

Tada je, objašnjava, bila važna samo nafta iz Persijskog zaliva, dok je danas taj region važan izvor i za tečni prirodni gas (LNG), veštačka đubriva, polimere, sumpor i aluminijum.

Smanjenje zaliha hrane

LNG nije samo energent za domaćinstva i industriju, već i sirovina za polimere, pa će poskupeti i ambalaža. Aluminijuma neće biti dovoljno jer se deset odsto proizvodi u zalivu, što znači da će poskupeti i ambalaža i automobili. Helijuma već nedostaje, a potreban je za proizvodnju mikročipova.

"Ako ovo potraje tri ili šest meseci, biće dovedena u pitanje dostupnost i hrane i mnogih proizvoda", upozorava Mršić.

To bi, kako kaže, mogao biti poseban problem za hrvatski turizam.

"Ako puknu lanci snabdevanja, jer mi nemamo hrane ni za sebe, a kamoli za turiste", dodao je.

Pozvao je vladu da hitno podstakne proizvodnju sve hrane, naročito one u staklenicima i plastenicima, jer se tako u kratkom roku može obezbediti povrće.

"Nepredvidiva je situacija pred nama, nadajmo se da će trajati kratko", poručio je Mršić.