Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević oštro je kritikovao odluku Vlade Crne Gore da izdvoji 1,9 miliona evra za obeležavanje 20 godina obnove nezavisnosti 21. maja, ocenjujući da čitav postupak izbora organizatora predstavlja kršenje zakona i da zahteva hitnu reakciju Specijalnog državnog tužilaštva.

Sporan postupak izbora organizatora

Knežević je naveo da je nakon raspisanog poziva za izbor organizatora, komisija odbila sve pristigle ponude, da bi potom, suprotno Zakonu o javnim nabavkama, Generalni sekretarijat Vlade bio zadužen da u direktnom kontaktu sa potencijalnim organizatorima izabere izvođača i raspodeli predviđenih milion i 900 hiljada evra.

„Ako to nije kršenje zakona, ako to nije korupcija i ako to nije dovoljno da Specijalno državno tužilaštvo uđe u Vladu i rasvetli ovaj lavirint korupcije koji se zove 44. Vlada Milojka Spajića, onda ne znam šta jeste“, poručio je Knežević.

Kritika vlasti i reakcija tužilaštva

On je u nastavku izlaganja ocenio da aktuelna vlast pokazuje „bahatost i gubitak realnosti“, uz ironičnu opasku da bi tužilaštvo „trebalo da se preseli u Karađorđevu ulicu i po hodnicima privodi ministre zbog odluka koje donose“.

Finansije i optužbe o zloupotrebama

Govoreći o finansijskim aspektima, Knežević je izneo tvrdnje da se patriotizam u Crnoj Gori često meri pristupom državnim finansijama, navodeći da se „ljubav prema državi pokazuje kada su ruke u trezoru ili u džepovima punim kriptovaluta i novca koji stiže iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih egzotičnih destinacija“, uz kritike na račun investicionih obećanja koja, kako kaže, ostaju neispunjena.

Planirano obeležavanje jubileja

Poseban deo kritike usmerio je na planirani način obeležavanja jubileja, navodeći da će sredstva biti utrošena na organizaciju proslava, verovatno na Cetinju i u Podgorici, uz masovne manifestacije i koncerte.

Referendum i političke podele

Knežević je ukazao i na političku dimenziju referenduma iz 2006. godine, podsećajući da je 185 hiljada građana glasalo za zajedničku državu sa Srbijom i da taj proces, kako tvrdi, prate brojne kontroverze. Posebno je naglasio da se među tim građanima nalaze i pojedini članovi aktuelne vlade koji su se ranije javno izjašnjavali u korist zajedničke države.

Pitanje identiteta i političkih poruka

On je upitao ministre koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi da li će prihvatiti obavezu korišćenja novog vizuelnog identiteta obeležavanja nezavisnosti u službenoj komunikaciji i da li će se time, kako je rekao, „kititi onim što je 21. maja postala privatna država Mila Đukanovića“.

Kritika vizuelnog identiteta

Kritike je uputio i na račun usvojenog logotipa, navodeći da vizuelno rešenje ne odražava dostojanstvo državnog jubileja, već, kako je ocenio, predstavlja simbol realnosti u kojoj se nalazi savremena Crna Gora.

Stav prema građanima i zaključak

Knežević je istakao da ne želi da vređa građane koji su glasali za nezavisnost, ali da, kako je naglasio, i oni koji su bili za zajedničku državu imaju pravo na svoju emociju i stav, bez etiketiranja kao antidržavnih elemenata.

„Ne želimo da menjamo istoriju niti državno-pravni status Crne Gore, ali nećemo ćutati na lopovluk pod plaštom patriotizma i na foliranje da je neko glasao za nezavisnost, a u stvari je bio za zajedničku državu“, poručio je.

On je dodao da se lično ponosi time što je glasao za zajedničku državu sa Srbijom, ističući da taj stav nije bio usmeren protiv Crne Gore, već da ga smatra najboljim državno-pravnim okvirom.

Bonus video: