Analiza video-snimaka i fotografija sa mesta napada ukazuje na mogućnost da je u gradu Lamerd korišćen Precision Strike Missile (PrSM), novo američko balističko oružje kratkog dometa. Već prvog dana sukoba sa Iranom, u napadu na jug zemlje upotrebljeno je sredstvo koje, prema proceni stručnjaka i pisanju New York Timesa, nosi karakteristike ovog savremenog projektila.

Napad je izveden 28. februara u Lamerd-u, gde su pogođeni sportska dvorana i obližnja osnovna škola, smeštene u neposrednoj blizini vojnog objekta.

Prema navodima iranskih državnih medija, u tim i povezanim udarima stradala je najmanje 21 osoba, dok je oko stotinu ljudi ranjeno. Već narednog dana organizovane su masovne sahrane, što dodatno ukazuje na razmere tragedije, iako konačan broj žrtava nije nezavisno potvrđen.

Istog dana, nekoliko stotina kilometara dalje, američki krstareći projektil Tomahawk pogodio je školu u gradu Minab. Prema dostupnim informacijama, u tom napadu poginulo je čak 175 ljudi, što govori o intenzitetu udara u prvim satima sukoba.

Novo oružje u stvarnoj borbi

Analiza dostupnih snimaka i fotografija sugeriše da je u Lamerd-u verovatno korišćen upravo PrSM, novo američko oružje koje je tek nedavno završilo fazu testiranja i, po svemu sudeći, sada prvi put koristi u realnim borbenim uslovima.

Reč je o projektilu koji eksplodira u vazduhu neposredno iznad cilja, pri čemu raspršuje veliki broj sitnih metalnih fragmenata ogromnom brzinom. Upravo takav obrazac oštećenja – brojne male perforacije na zidovima i okolnim površinama – uočen je na pogođenim objektima.

Snimci iz Lamerd-a prikazuju projektil u letu sa prepoznatljivom siluetom, kao i snažnu eksploziju u vazduhu iznad zgrada. Na drugim kadrovima vidi se trenutak udara u blizini sportske dvorane i škole, iako sam dolazak projektila nije direktno zabeležen. Postoje i indicije da je pogođena još jedna lokacija u blizini, ali to zasad nije potvrđeno.

Blizina vojnog cilja, ali i civilne žrtve

U neposrednoj blizini sportske dvorane nalazi se kompleks Islamske revolucionarne garde, što bi moglo ukazivati na vojni značaj lokacije. Ipak, nije jasno da li je taj objekat bio direktna meta, niti postoje potvrde da je pogođen.

Istovremeno, dostupni podaci pokazuju da su škola i sportska dvorana godinama korišćene isključivo u civilne svrhe. Satelitski snimci potvrđuju da su fizički odvojene od vojnog kompleksa najmanje 15 godina.

U trenutku napada u dvorani je trenirao ženski odbojkaški tim, a među poginulima su, prema iranskim izvorima, i deca i sportisti. Fotografije sa mesta događaja prikazuju ozbiljno oštećene objekte, delimično urušen krov hale, tragove požara, razbijene prozore i uništene učionice. Na pojedinim snimcima iz unutrašnjosti škole vide se i tragovi krvi.

Istraga i otvorena pitanja

Američki zvaničnik potvrdio je za medije da je u napadu korišćen PrSM, ali nije imao ovlašćenje da javno iznosi detalje. Iz Centralne komande SAD (CENTCOM) saopšteno je da su upoznati sa izveštajima i da je slučaj pod istragom, uz naglasak da američke snage „ne sprovode neselektivne napade na civile“.

Stručnjaci za naoružanje ističu da ovaj slučaj predstavlja prvi konkretan uvid u efekte ovog projektila u realnim uslovima. Međutim, upravo zbog njegove novine teško je sa sigurnošću utvrditi šta se tačno dogodilo – da li je reč o grešci u ciljanju, tehničkom kvaru ili svesnoj odluci da se gađa lokacija u blizini vojnog objekta.

Dodatnu dilemu izaziva činjenica da je reč o relativno novom sistemu koji još nije široko testiran u operativnim uslovima, što povećava mogućnost nepredviđenih posledica.

Zamena za ATACMS

PrSM je razvijen kao naslednik starijeg raketnog sistema ATACMS i predstavlja važan deo modernizacije američkih oružanih snaga. Može da pogađa ciljeve na udaljenosti do oko 650 kilometara i namenjen je uništavanju neprijateljskih snaga i neoklopljenih vozila.

Ipak, njegovo prvo korišćenje u ratu već izaziva ozbiljne kontroverze, pre svega zbog velikog broja civilnih žrtava, ali i pitanja o preciznosti i načinu upotrebe.

U prošlosti su američke snage koristile nova oružja u realnim sukobima kako bi procenile njihovu efikasnost u praksi – postupak poznat kao „borbeno testiranje“. Međutim, takav pristup nosi dodatne rizike, naročito kada se primenjuje u gusto naseljenim područjima, zaključuje New York Times.