Jeftini i smrtonosni, dronovi Šahed iranskog dizajna nanose veliku štetu u sukobima na Bliskom istoku, a zbog sposobnosti izbegavanja ometanja i drugih karakteristika izuzetno ih je teško zaustaviti. Ove bespilotne letelice, dizajnirane da eksplodiraju pri udaru, postale su ključno oružje u modernom ratovanju i predstavljaju izazov čak i za najnaprednije sisteme protivvazdušne odbrane, piše France24.

Navigacija bez GPS-a

Dronovi Šahed, dizajnirani da eksplodiraju pri udaru, povezuju se sa GPS-om kako bi zabeležili svoju lokaciju neposredno pre ili nakon poletanja, a zatim obično isključuju svoje prijemnike, objašnjava Tomas Vitington, istraživač britanskog Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI).

Letelice zatim prelaze velike udaljenosti prema cilju koristeći žiroskope koji mere njihovu brzinu, pravac i položaj, što je poznato kao „inercijalni navigacioni sistem“. „GPS signal će biti ometan u blizini svakog zaštićenog cilja“, rekao je Vitington za AFP. „Ako pogledate mapu GPS ometanja na Bliskom istoku, videćete da ga ima mnogo.“

Izbegavanjem korišćenja GPS-a ovaj problem se zaobilazi. Dronovi se mogu ponovo povezati sa GPS-om neposredno pre udara radi veće preciznosti ili mogu ostati isključeni. „Sistem nije uvek izuzetno precizan, ali je dovoljno precizan za svoju namenu“, dodao je Vitington.

Otpornost na ometanje

Rusija proizvodi dronove tipa Šahed za upotrebu u ratu u Ukrajini. Američki Institut za nauku i međunarodnu bezbednost otkrio je 2023. godine da ti dronovi koriste „najsavremeniju antenu za suzbijanje smetnji“ kako bi eliminisali neprijateljske signale ometanja, a istovremeno zadržali željeni GPS signal.

Mehanizmi protiv ometanja pronađeni su i u olupini drona iranske proizvodnje koji je pogodio Kipar u prvim danima rata na Bliskom istoku, rekao je za AFP izvor iz evropske industrije.

„Iako je Šahed sastavljen od komercijalno dostupnih delova, poseduje brojne sposobnosti koje inače ima američka vojna GPS oprema“, izjavio je Tod Hamfriz, profesor vazduhoplovnog inženjerstva na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Odbrana od njih sada zahteva sofisticiranu opremu za elektronsko ratovanje.

„Šahedi su unapređeni“, potvrdio je portparol ukrajinskih vazdušnih snaga Jurij Ignat.

Teško uočljivi za radar

Šahed je izrađen od „lakih materijala koji apsorbuju radarske talase“, poput plastike i stakloplastike, navodi se u dokumentu instituta RUSI iz 2023. godine. Njihova mala veličina i niska visina leta omogućavaju im da se provuku kroz sisteme protivvazdušne odbrane neotkriveni.

Neki stručnjaci smatraju da Iran koristi više sistema za pozicioniranje, što njegovim dronovima olakšava izbegavanje ometanja. Serhij Beskrestnov, tehnološki savetnik ukrajinskog ministarstva odbrane, izjavio je da Iran koristi sistem BeiDou, kineskog konkurenta američkom GPS-u. Dodao je da ruska verzija Šaheda koristi i BeiDou i ruski ekvivalent, GLONASS.

Drugi sumnjaju da bi Iran mogao koristiti LORAN, radionavigacioni sistem razvijen tokom Drugog svetskog rata. LORAN, koji ne zahteva satelite, uglavnom je napušten pojavom GPS-a. Međutim, Iran je 2016. objavio da oživljava tu tehnologiju, koja zahteva mrežu velikih zemaljskih odašiljača, iako stručnjaci nisu potvrdili da je danas aktivna.

Protivmere i odbrana

Vojske su se protiv Šaheda uglavnom branile obaranjem pomoću artiljerijske vatre, projektila i dronova presretača, dok Sjedinjene Američke Države i Izrael razvijaju i laserske sisteme. Međutim, ometanje signala takođe može biti efikasno, kao što je pokazala Ukrajina, kao i „lažiranje“ (spoofing), koje podrazumeva hakovanje navigacionog sistema drona kako bi se promenilo njegovo odredište.

Prema analizi AFP-a zasnovanoj na podacima ukrajinske vojske, Ukrajina je elektronskim ratovanjem neutralisala 4.652 napadačka drona od sredine maja do sredine jula 2025. godine.

Taj broj nije daleko od broja letelica koje su oborene konvencionalnim sredstvima u istom periodu, a koji iznosi 6.041. Ukrajinski stručnjaci naglašavaju da se elektronska i konvencionalna odbrana protiv dronova često koriste zajedno.