Američki politički i bezbednosni krugovi reagovali su sa vidljivom nervozom nakon što je ruski vojno-transportni avion Iljušin Il-76 sleteo na vojni aerodrom San Antonio de los Banjos na Kubi, oko 50 kilometara južno od Havane, prenosi Oržuje oniline.

Vest je prvi objavio Foks njuz, pozivajući se na javno dostupne podatke o praćenju letova i izvore bliske američkoj administraciji.

Prema tim podacima, isti avion je tokom kraja oktobra 2025. godine obavljao letove ka Venecueli, Nikaragvi i Kubi, upravo u periodu kada su se odnosi između Vašingtona i Karakasa dodatno zaoštrili. Il-76 se u ruskoj vojsci standardno koristi za prevoz teške vojne opreme, ljudstva i logističkih sredstava, što je dodatno pojačalo spekulacije u američkim medijima.

Zvaničnici SAD su priznali da ne raspolažu informacijama o sadržaju tereta koji je avion prevozio, ali su istakli da su „uznemireni ruskim vazdušnim aktivnostima u regionu“.

Politički kontekst

Sletanje ruskog aviona dolazi u trenutku naglog zaoštravanja američke politike prema Kubi. Predsednik Donald Tramp je u četvrtak proglasio nacionalno vanredno stanje u vezi sa Kubom, navodeći da kubanska vlada predstavlja „neuobičajenu i vanrednu pretnju“ po nacionalnu bezbednost i spoljnopolitičke interese Sjedinjenih Država.

Administracija je istovremeno najavila uvođenje sankcija svakoj zemlji koja isporučuje ili prodaje naftu Kubi bez američkog odobrenja, čime se dodatno pooštrava već višedecenijski ekonomski embargo.

Retorika se paralelno prenosi i u javni prostor. Američki kongresmen Karlos Himenez javno je pozvao američke turiste da hitno napuste Kubu, upozoravajući da bi situacija mogla brzo da se pogorša. Ovakvi pozivi u Havani se tumače kao deo šire pripreme javnog mnjenja za potencijalno nasilni scenario.

Sumnje, spekulacije i vojna saradnja Moskve i Havane

Analitičari posebno povezuju sletanje Il-76 sa sporazumom o vojnoj saradnji koji su Rusija i Kuba potpisale u oktobru 2025. godine, a koji je ruski predsednik Vladimir Putin tada i zvanično ratifikovao. Taj međuvladin sporazum predviđa široku vojnu saradnju i, uz saglasnost Havane, ne isključuje mogućnost raspoređivanja savremenih ruskih oružanih sistema na ostrvu.

Iako se u zapadnim analizama često pominje hipoteza o potencijalnom razmeštanju hipersoničnih raketa u blizini teritorije SAD, sam sporazum se tada vezivao za scenario eventualne isporuke krstarećih raketa „Tomahavk“ Ukrajini od strane SAD. Bez obzira na sve, pravni okvir za dublju vojnu saradnju sada postoji.

Dodatnu konfuziju izazvala je informacija kubanskog medija 14ymedio, koji je 26. januara objavio da je avion Il-96, koji je leteo između Venecuele i Kube, prevozio kubansko vojno osoblje. Prema tim navodima, deo vojnika se vraćao u Havanu, dok su ih zamenjivali novi borci. Iako se radi o drugom tipu aviona, ova vest je dodatno podgrejala sumnje o intenziviranju vojno-logističkih aktivnosti u regionu.

Ruska vojna aktivnost

Za Sjedinjene Države, svaka ruska vojna aktivnost u Karibima ima snažan simbolički i strateški značaj. Kuba ostaje istorijski osetljiva tačka američke bezbednosne percepcije, bez obzira na to što se globalni odnosi danas bitno razlikuju od hladnoratovskih.

Međutim, za razliku od 1962. godine, kako isitče Oružje online današnja situacija ne nosi istu pregovaračku težinu za Havanu. Kuba je ekonomski iscrpljena, politički izolovana i bez snažnog bezbednosnog kišobrana kakav je nekada pružao Sovjetski Savez. Upravo zbog toga, čini se da se „nova kubanska raketna kriza“ neće ponoviti ne zato što su odnosi racionalniji, već zato što Kuba više ne poseduje stratešku vrednost koja bi velikim silama nametnula uzdržanost.