Posle sastanka Saveta ministara spoljnih poslova Evropske unije, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izneo je ozbiljne optužbe na račun Brisela, tvrdeći da je po prvi put bez ulepšavanja izgovoreno ono što se ranije moglo samo naslutiti – da Evropska unija, ili bar njen uticajni deo, trenutno ne računa ozbiljno na postizanje mira u Ukrajini.

Prema Sijartovim rečima, ton rasprave iza zatvorenih vrata bio je neuobičajeno otvoren i direktan. On je naveo da su pojedine države članice jasno stavile do znanja da Evropska unija nije spremna za mir i da postoji politička volja da se rat nastavi.

– Danas je prvi put otvoreno priznato da Brisel i značajan deo država članica žele nastavak borbi i odbacuju mir – rekao je Sijarto novinarima, ocenjujući da je barem nestala dosadašnja diplomatska dvosmislenost koja je prikrivala prave namere.

On je dodao da se više ne koriste uobičajene neodređene formulacije i fraze, već da su poruke bile jasne, direktne i teško podložne drugačijem tumačenju. Kako tvrdi, više zemalja je eksplicitno poručilo da Evropska unija u ovom trenutku nije spremna da radi na miru, što je Sijarto ocenio kao izuzetno zabrinjavajuće, ali istovremeno i kao redak trenutak iskrenosti u evropskoj politici.

Kalas: Bolni ustupci samo uz čvrste garancije

Sijartove izjave usledile su neposredno nakon istupa šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja je uoči samog sastanka u Briselu predstavila drugačiji pristup mogućim pregovorima. Kalas je izjavila da bi Ukrajina, u eventualnom dijalogu sa Moskvom, mogla da razmotri ozbiljne teritorijalne ustupke, ali isključivo ukoliko bi zauzvrat dobila snažne, dugoročne i međunarodno garantovane bezbednosne garancije.

Prema njenim rečima, ukoliko Kijev pristaje na teške i bolne kompromise, to bi bilo učinjeno radi očuvanja mira na preostalom delu teritorije. Taj mir, kako je naglasila, morao bi da bude jasan, stabilan i održiv, uz snažnu međunarodnu podršku. Kalas je dodala i da bi Sjedinjene Američke Države morale da uzmu u obzir takav scenario, ukoliko pregovori u tom pravcu budu pokrenuti.

Evropska unija između rata i strategije

U istom obraćanju, Kalas se osvrnula i na ideju formiranja zajedničke vojske Evropske unije, navodeći da u ovom trenutku ne vidi ni političke ni praktične uslove za realizaciju takvog projekta, uprkos ranijim inicijativama i pozivima koji su dolazili iz pojedinih evropskih krugova.

Poruke koje su u kratkom vremenskom razmaku stigle iz Brisela oslikavaju Evropsku uniju koja i dalje traži jedinstven stav o najosetljivijim pitanjima. Dok jedni otvoreno priznaju da mir trenutno nije prioritet, drugi govore o teškim ustupcima i bezbednosnim garancijama kao mogućem putu ka okončanju sukoba.

Da li će se ove suprotstavljene linije u evropskoj politici pretočiti u jasnu i jedinstvenu strategiju Evropske unije ili će dodatno produbiti postojeće podele, ostaje pitanje na koje će odgovor dati meseci koji dolaze.