Reakcija iz Moskve stigla je brzo i bez zadrške. Iako je ton bio administrativno smiren, poruka je bila krajnje jasna: zahtevi koji dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, bez obzira na njihovu finansijsku veličinu ili istorijski okvir, za Rusiju nemaju nikakvu pravnu težinu.

Povod za ovakvu reakciju jeste tužba vredna čak 225,8 milijardi dolara, podneta pred američkim sudom, a koja se odnosi na takozvane „carske dugove“ — finansijske obaveze koje potiču još iz perioda Ruske imperije.

Tužbu je pokrenuo američki investicioni fond Noble Capital RSD, koji tvrdi da je Ruska Federacija pravni naslednik ne samo teritorijalnog kontinuiteta, već i finansijskih obaveza nekadašnje imperijalne države. Kao odgovorne strane u postupku, osim same Rusije, fond je naveo i Ministarstvo finansija, Centralnu banku, kao i Fond nacionalnog blagostanja.

U samom zahtevu jasno se pominje i zamrznuta ruska imovina u inostranstvu, što čitavom slučaju daje dodatnu dimenziju. Ne radi se, dakle, samo o istorijskim obveznicama, već o vrlo savremenom pitanju kontrole i potencijalne preraspodele ogromnih finansijskih sredstava.

Zvanični stav Moskve, međutim, ostaje čvrst i nepromenjen. Kako prenosi kp.ru, zamenik ministra finansija Vladimir Količev izjavio je u razgovoru u hodnicima Državne dume da još ni Sovjetski Savez nikada nije priznavao obavezu plaćanja takvih dugova, „a Ruska Federacija još manje“.

On je naglasio da Ministarstvo finansija ne priznaje nikakve obaveze po osnovu suverenih obveznica iz carskog perioda. Poruka je bila kratka i nedvosmislena: nikakvih isplata neće biti.

Ipak, odbijanje zahteva ne znači da će Moskva ignorisati sam sudski proces. Naprotiv, istaknuto je da će Rusija, ukoliko postupak zaista bude pokrenut, formalno učestvovati u njemu. Količev je precizirao da Generalno tužilaštvo po ustaljenoj praksi zastupa državu u svim međunarodnim sporovima, te da će i ovaj slučaj biti vođen kroz institucionalne kanale. Drugim rečima, pravna borba je moguća, ali priznanje samog duga — ne.

U analitičkim krugovima ovaj slučaj se tumači na različite načine. Jedan deo stručnjaka smatra da je reč o privatnoj inicijativi investicionog fonda koji pokušava da iskoristi situaciju sa zamrznutom imovinom i upusti se u rizičnu, ali potencijalno unosnu finansijsku igru.

Drugi analitičari, međutim, ukazuju na znatno složeniju i politički osetljiviju pozadinu. Kako ocenjuje generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov, ne može se isključiti mogućnost da ova tužba nije izolovan potez jednog fonda.

Prema njegovim rečima, postoji scenario u kojem je reč o usklađenom manevru u kojem učestvuju i Moskva i Vašington, sa jasno definisanim ciljem — da se zamrznuta ruska sredstva, koja se trenutno nalaze pod kontrolom evropskih struktura, pre svega u okviru sistema Euroclear, izmeste iz tog okvira.

U toj interpretaciji, zahtevi za naplatu „carskog duga“ služe kao pravni paravan za širu operaciju, čiji je krajnji cilj izvlačenje ogromnih suma ruskog novca iz nadležnosti Evropske unije i njihovo preusmeravanje u neki oblik budućeg poravnanja ili postkonfliktnog dogovora.

Kako god se tumačila prava pozadina ovog slučaja, stav Moskve ostaje dosledan već više od jednog veka. Obaveze Ruske imperije, podsećaju ruski zvaničnici, poništene su još 1918. godine Dekretom Saveta narodnih komesara.

Tokom proteklih decenija, pitanje „carskih dugova“ povremeno se vraćalo u javnost, ali je svaki put nailazilo na isti odgovor — kategorično odbijanje. Ni ovaj put nema odstupanja. Poruka iz Kremlja bila je brza, jasna i za tužioce krajnje obeshrabrujuća: Rusija ne namerava da plati.

Da li će ovaj spor ostati još jedan primer sudskog nadmudrivanja ili prerasti u širu finansijsko-političku bitku, tek će se videti. U svakom slučaju, priča o dugovima starim više od sto godina očigledno još nije završena — samo je dobila novo, savremeno ruho.