AMERIČKI OBAVEŠTAJCI UPOZORAVAJU: Putin želi celu Ukrajinu i dalje širenje

Najnovije procene američkih obaveštajnih službi i dalje ukazuju na to da ruski predsednik Vladimir Putin ima ambiciju da preuzme potpunu kontrolu nad Ukrajinom, ali i da obnovi uticaj nad delovima Evrope koji su nekada bili u sastavu Sovjetskog Saveza. Kako navodi Rojters, ove zaključke potvrdilo je šest izvora upoznatih sa radom američke obaveštajne zajednice.

Prema tim izveštajima, procene američkih službi u značajnoj meri se razilaze sa javnim izjavama predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i njegovih glavnih pregovarača u procesu traženja mira u Ukrajini. Tramp i njegov tim tvrde da je Putin spreman da okonča sukob, dok obaveštajni nalazi ukazuju na znatno šire ciljeve Moskve. Najnoviji takav izveštaj, prema navodima izvora, pojavio se krajem septembra.

Ovi nalazi direktno dovode u pitanje i Putinove tvrdnje da Rusija ne predstavlja bezbednosnu pretnju Evropi. Američke procene ostale su dosledne još od početka rata 2022. godine i u velikoj meri se poklapaju sa stavovima evropskih lidera i obaveštajnih struktura. Prema tim ocenama, Putin teži ne samo potpunoj kontroli Ukrajine, već i teritorijama država koje su nekada pripadale sovjetskom bloku, uključujući i pojedine članice NATO-a.

Stav američkih zakonodavaca

Takav pogled deli i deo američkih zakonodavaca. Član Demokratskog odbora za obaveštajne poslove u Predstavničkom domu, Majk Kvigli, izjavio je za Rojters da su obaveštajni podaci od samog početka ukazivali na to da Putin ima ambicije koje prevazilaze trenutne linije fronta.

„Obaveštajni podaci su uvek pokazivali da Putin želi više. Evropljani su u to uvereni. Poljska je apsolutno uverena. Baltičke države smatraju da bi mogle biti prve na udaru“, rekao je Kvigli.

Teritorije pod kontrolom Rusije u Ukrajini

Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto teritorije Ukrajine. Među tim područjima su gotovo ceo Lugansk i Donjeck, koji čine industrijsko jezgro Donbasa, zatim delovi Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i Krim – strateški važno poluostrvo na Crnom moru. Vladimir Putin tvrdi da Krim, kao i četiri pomenute oblasti, trajno pripadaju Rusiji.

U međuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp vrši pritisak na Kijev da povuče ukrajinske snage iz manjeg dela Donjecke oblasti koji se trenutno nalazi pod njihovom kontrolom, u okviru predloženog mirovnog sporazuma. Takav zahtev, međutim, odbacuju predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i većina ukrajinske javnosti.

Pregovori i bezbednosne garancije

Trampovi glavni pregovarači – njegov zet Džared Kušner i milijarder Stiv Vitkof – već nekoliko nedelja učestvuju u razgovorima o mirovnom planu koji se sastoji od 20 tačaka. U tim pregovorima učestvuju ukrajinski, ruski i evropski zvaničnici.

Iako američka strana tvrdi da je u određenim segmentima postignut napredak, razlike u stavovima o teritorijalnim pitanjima i dalje su značajne. Kušner i Vitkof sastali su se u petak sa ukrajinskim pregovaračima u Majamiju, dok su za vikend planirani razgovori sa ruskim predstavnicima.

Pregovarači iz Sjedinjenih Država, Ukrajine i Evrope uspeli su da u Berlinu postignu širi dogovor o konceptu snažnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu, koje bi stupile na snagu nakon potpisivanja eventualnog mirovnog sporazuma.

Pojedine verzije tog plana predviđaju raspoređivanje pretežno evropskih vojnih snaga u susednim državama, ali i na teritoriji same Ukrajine, van zone direktnih borbenih dejstava, kako bi se sprečio eventualni budući napad Rusije.

Prema tim predlozima, ukrajinske oružane snage bile bi ograničene na oko 800.000 pripadnika, dok bi Sjedinjene Države pružale obaveštajnu i logističku podršku. Plan uključuje i američke vazdušne patrole iznad Ukrajine. Predsednik Zelenski je u četvrtak izrazio rezervu prema ovim idejama, postavljajući pitanje: „Šta će ove bezbednosne garancije zaista omogućiti?“

Ruski zahtevi i stav Moskve

Vladimir Putin u petak nije ponudio konkretne ustupke, iako je tokom godišnje konferencije „Direktna linija“ izjavio da je Rusija spremna za mirovne pregovore. Naglasio je, međutim, da ruski zahtevi moraju biti ispunjeni, ističući da su ruske snage tokom ove godine napredovale za oko 6.000 kvadratnih kilometara.

Za sada nije poznato kako su američki zvaničnici reagovali na poruke koje je Putin uputio tokom te konferencije. Stiv Vitkof je ranije sugerisao da Rusija ima osnov da zahteva četiri ukrajinske oblasti i Krim.

Pojedini zvaničnici iz Trampove administracije priznali su da postoji realna mogućnost da Putin ne pristane ni na kakav sporazum koji bi mu doneo manje od teritorija koje je Rusija već zauzela u Ukrajini.

Američki sekretar za spoljnu politiku Marko Rubio izjavio je da i dalje postoji neizvesnost u pogledu stvarnih Putinovih namera.

„Ne znam da li Putin želi sporazum ili želi celu zemlju. To su stvari koje je on javno govorio. Znamo šta su bili ciljevi Rusije kada je rat počeo, a ti ciljevi još uvek nisu ostvareni“, rekao je Rubio.

(Rojters)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI