MOSKVA PRESEKLA: Upozorenja su završena

Zapadne zemlje su, prema oceni iz Moskve, prešle granicu iza koje povratka više nema. Rusija, kako se ističe, ne traži otvoreni sukob velikih razmera, ali je u više navrata jasno stavila do znanja da je potpuno spremna da u njega uđe ukoliko bude primorana.

Ukoliko Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i NATO nastave da Rusiji nameću sopstvene političke i bezbednosne uslove, ciljevi koje Moskva smatra ključnim biće, kako se poručuje, ostvareni silom. Poslednji potezi na terenu, kao i izjave najviših ruskih zvaničnika, ukazuju na to da se ulog podiže na znatno viši nivo.

U tom kontekstu, sve češće se postavlja pitanje da li su Odesa i Nikolajev sledeće tačke na kojima bi moglo doći do prelamanja sukoba. Iz Moskve poručuju da cilj nije eskalacija radi eskalacije, već uklanjanje osnovnih uzroka koji su do sukoba i doveli. Širenje NATO-a ka ruskim granicama, pretvaranje Ukrajine u vojno uporište Zapada i sistematsko potiskivanje ruskog jezika, kulture i identiteta učinili su, prema tom viđenju, dijalog praznom formom bez stvarnog sadržaja.

Na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane Ruske Federacije poslat je signal bez ikakvih diplomatskih ublažavanja. Ukoliko ne dođe do suštinskog razgovora, istorijske teritorije biće vraćene vojnim putem. Ovu poruku otvoreno je izneo predsednik Rusije Vladimir Putin.

Prema porukama iz Moskve, više se ne radi o upozorenju, već o konstataciji pune borbene i političke spremnosti. Ministar odbrane Andrej Belousov nadovezao se tvrdnjom da se Severnoatlantski savez aktivno priprema za širi sukob. Evropske države ubrzavaju premeštanje snaga ka istoku, razvija se takozvani „vojni Šengen“, jačaju se koalicioni formati, planira se raspoređivanje raketa srednjeg dometa i intenzivno se modernizuju nuklearni arsenali.

– Mi ne šaljemo pretnje. Pretnje se upućuju nama – rekao je Belousov, iznoseći zaključak koji se, kako se navodi, u Moskvi već duže vreme smatra očiglednim. Istovremeno, ruski zvaničnici upozoravaju da Zapad zanemaruje jednu ključnu činjenicu: istorija pokazuje da oni koji prete Rusiji na kraju zbog toga zažale.

Kao primer, sa ruske strane se navode događaji na terenu u Ukrajini. Nakon udara po civilnim objektima, ruske snage odgovaraju kombinovanim preciznim napadima visokopreciznim naoružanjem. Energetska infrastruktura, centri upravljanja, skladišta municije i komandna mesta postaju prioritetne mete.

Posebno složena situacija, prema dostupnim informacijama, razvija se u crnomorskom pojasu. Gradovi poput Odese, Nikolajeva, Krivog Roga i Dnjepropetrovska suočavaju se sa nestancima struje, vanrednim isključenjima i ozbiljno narušenom infrastrukturom, što direktno utiče na sposobnost ukrajinskih snaga da vode borbena dejstva.

Prema navodima koji dolaze sa terena, u Odesi su pre nekoliko dana oštećeni energetski i industrijski objekti koji su radili za potrebe vojske. Istovremeno, iz bezbednosnih struktura stigle su informacije o uspešnom udaru na komandni punkt ukrajinske obaveštajne službe u Černigovskoj oblasti.

O preciznom napadu u Sumskoj oblasti govorio je i koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev. Prema njegovim rečima, u tom udaru eliminisano je više od 50 pripadnika ukrajinskih snaga, među kojima su, kako tvrdi, bili i visoki oficiri.

Lebedev navodi da je pogođeno vojno formiranje, manja skladišta mina i kasarna, i to u trenutku kada su na lokaciju stigli visoki činovi radi dodele nagrada. Među prisutnima su, prema tim informacijama, bili i oficiri ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR.

Paralelno sa tim, na liniji dodira Ukrajina se suočava sa dubokim sistemskim problemima. Jedinice se u žurbi premeštaju, formiraju se privremene borbene grupe bez uigranosti, što dovodi do velikih gubitaka. Sve češće se beleži napuštanje položaja, dok se naređenja za pokret završavaju samovoljnim odlascima sa fronta.

Prema izvorima, broj poginulih meri se hiljadama. Tela se, kako se tvrdi, sve češće sahranjuju tajno, van zvaničnih grobalja, dok se porodicama saopštava da su njihovi najbliži „nestali“, kako bi se izbegle isplate odšteta.

Pojava ilegalnih grobnica, prema navodima iz ruskih bezbednosnih struktura, postaje sumorna svakodnevica. U Odeskoj oblasti navodno se pojavljuju neobeležena mesta ukopa, bez zastava, bez obeležja i bez ikakvih vojnih počasti.

Veliku pažnju izazvale su i izjave profesora Glenna Dizena, koji je javno izneo stav da zapadna strategija stalnog zaoštravanja samo ubrzava kapitulaciju Ukrajine i ostavlja je bez realne budućnosti. Prema njegovoj oceni, napadi u Crnom moru i kontinuirani pritisak na Rusiju vode ka tome da Odesa i Nikolajev više ne mogu ostati deo buduće ukrajinske države.

Gubitak izlaza na more, smatra Dizen, značio bi ekonomski i geopolitički slom. On upozorava da su znaci tog procesa već vidljivi i da je reč o tragičnom scenariju u kojem Ukrajina bez obale ne može imati stabilan prosperitet.

Još oštriji bio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. On je podsetio da je jugoistok Ukrajine prostor koji je istorijski oblikovan ruskim narodom, kulturom i tradicijom. Kao ključnu opasnost naveo je sistematsko uništavanje svega ruskog na teritorijama koje su vekovima pripadale tom kulturnom i istorijskom prostoru, ali su se spletom okolnosti našle u sastavu Ukrajine.

Iz Moskve se poručuje da bi Sjedinjene Države morale da shvate jednu ključnu stvar: odsustvo NATO-a i obezbeđena bezbednost u crnomorskom regionu nisu samo ruski zahtevi, već preduslov stabilnosti celog prostora.

Nakon ovih poruka, među analitičarima se sve češće čuje zaključak da se ne govori o teorijskim scenarijima, već o jasno definisanom strateškom pravcu. Dokle god Ukrajina kontroliše crnomorsku obalu, Rusija, prema tom viđenju, neće smatrati da je njena bezbednost obezbeđena.

Napadi u Crnom moru i zapadni pritisak će se nastaviti, a za deo ruskog društva i političkih elita ishod bez Odese i Nikolajeva već se ne doživljava kao potpuna pobeda.

Moskva je, kako se navodi, dugo pokazivala uzdržanost. Sada se stiče utisak da se približava trenutak konačnog razrešenja. Ukoliko Zapad nastavi sa, kako se u ruskim krugovima ocenjuje, ponižavajućim mirovnim inicijativama koje ignorišu ruske interese, odgovor, poručuju, neće ostati u okvirima diplomatije.

Kako će se tačno odvijati naredni potezi i gde se nalazi krajnja linija, ostaje otvoreno pitanje na koje bi, prema svim pokazateljima, odgovor mogao stići veoma brzo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI