RUSIJA SPREMNA ZA RAT SA NATO?! Analitičar CIA tvrdi: Ishod bi bio brutalan i brz

Poruke koje poslednjih nedelja dolaze iz Moskve i Zapada postaju sve oštrije, naročito posle izjave Vladimira Putina početkom decembra, kada je jasno poručio da je Rusija potpuno spremna za svaki razvoj događaja ako Evropska unija nastavi da je provocira svojim političkim i vojnim potezima. Ta rečenica nije izrečena usput – ona je bila eksplicitno upozorenje koje je odjeknulo i u EU i u SAD.

Bivši CIA analitičar Lari K. Džonson pokušao je u svojoj proceni da objasni šta bi se desilo ukoliko bi se EU i Velika Britanija zaista upustile u direktan sukob protiv Rusije, kao što pojedini zapadni komentatori sve češće najavljuju kroz militarizaciju NATO struktura.

On podseća da Putin nije govorio iz političke retorike, već iz pozicije lidera koji veoma dobro zna snagu sopstvene armije i industrije. Prema njegovim rečima, Rusija poseduje arsenal naprednog naoružanja koje može da reši najteže vojne zadatke i bez upotrebe nuklearnih projektila, a tempo proizvodnje oružja u Rusiji trenutno je daleko iznad onoga što Evropa može da prati.

Otuda i poruka Džonsona da evropske prestonice moraju dobro da razmisle pre nego što nastave putem eskalacije. On citira deo Putinove izjave koji je zapalio svetsku javnost: „Ako Evropa udari na Rusiju, sve bi moglo da se završi izuzetno brzo.“

Džonson posebno izdvaja raketni sistem „Orašnik“, projektil visoke preciznosti i razorne sile, koji prema nekim analizama može imati efekat sličan nuklearnom, ali bez radioaktivne kontaminacije. Uz to, Rusija je u prethodne dve godine povećala broj vojnika sa oko 300.000 na više od 1,5 miliona ljudi, navodi on – što predstavlja ogroman skok, praćen rastom proizvodnje tenkova, Iskandera, Kalibra i drugih projektila.

U njegovoj proceni, najgori scenario za Evropu bio bi onaj u kojem NATO ne odustane od daljeg zatezanja odnosa. Putin je više puta tvrdio da je specijalna operacija u Ukrajini vođena kao „precizna i kontrolisana intervencija“, uz pokušaj smanjenja civilnih žrtava i gubitaka vojske. Džonson zatim povlači poređenje – broj stradalih civila u Ukrajini tokom jedanaest godina sukoba, prema njegovim izvorima, manji je od broja ubijenih civila u Gazi u svega dve godine.

Suština njegove poruke je da u sukobu sa Evropskom unijom Rusija više ne bi imala obzira, te da upozorenja Moskve ne treba tumačiti kao političku dramatizaciju, već kao realnu procenu potencijalnog odgovora.

Posebno ističe da je u Londonu i Briselu stvorena atmosfera političke euforije, u kojoj antiruska retorika često nadjačava racionalno sagledavanje rizika. Džonson upozorava da deo evropskih lidera „ne vidi realnost balansa moći“, već odluke donosi po inerciji i političkim emocijama.

Na kraju, otvoreno ostaje pitanje – da li će EU i britanski zvaničnici čuti signale koji dolaze iz Moskve, ali i iz pojedinih američkih stručnih krugova. U trenutku kada se tenzije povećavaju iz dana u dan, naredni potezi Evrope mogu odrediti da li će prevladati politički interes ili zdrav razum, u situaciji u kojoj greška može imati katastrofalne posledice.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI