OTKRIVENE ''CRVENE TAČKE'' EVROPE, DVE SU NA BALKANU! Ove mape Zapad ne sme da ignoriše, posledice mogu biti KATASTROFALNE
Nemačka modernizuje svoju vojsku kako bi postala vodeća odbrambena sila u Evropi.
„Ako Evropa želi rat, mi smo spremni“, poručio je nedavno Vladimir Putin, iako nijedna evropska država nije pozivala na direktan sukob sa Moskvom.
Ipak, njegove reči otvorile su staru sumnju: šta ako Rusija, posle Ukrajine, reši da napravi sledeći korak?
Stručnjaci sve češće ukazuju na mrežu evropskih „crvenih tačaka“ – geostrateških zona koje bi u potencijalnoj eskalaciji mogle biti prve na udaru.
Putin je izjavu dao pre razgovora sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, posvećenim mirovnom sporazumu Ukrajine i Rusije.
Ali mnoge evropske zemlje, posebno one na ruskoj granici, već su u fazi intenzivnih priprema.
BALTIČKI PRSTEN
Baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija – smatraju se najizloženijim regionom zbog blizine Rusije i Kalinjingrada.
Najranjivije tačke su:
Narva (Estonija) – grad tik uz rusku granicu
Letonsko-ruska granica – dug, teško branjen pojas
SUVALKI KORIDOR – “NAJOPASNIJE MESTO U EVROPI”
Uski pojas između Belorusije i Kalinjingrada više puta je označen kao ključni rizik.
Njegovo presecanje bi Baltik gotovo potpuno odvojilo od ostatka NATO-a – što analitičari smatraju jednim od najrealnijih scenarija u slučaju eskalacije.
ISTOČNA POLJSKA – LOGISTIČKO SRCE NATO-A
Poljska je najveći evropski vojni koridor ka Ukrajini i najveća tranzitna zona za NATO snabdevanje.
Bjalistok–Lublin
Podlasje
Ove oblasti su strateški „vrat Evrope“.
JUŽNA OSA: UKRAJINA – MOLDAVIJA – RUMUNIJA
Crnomorski region ostaje posebno osetljiv:
Odesa – ključ ukrajinske pomorske rute
Pridnjestrovlje – izolovani proruski džep u Moldaviji
Rumunska obala i NATO baza Mihail Kogălniceanu – jedna od najvažnijih tačaka južnog krila NATO
SEVERNA ZONA: FINSKA GRANICA I BALTIČKO MORE
Ulazak Finske i Švedske u NATO potpuno je promenio bezbednosnu mapu severa.
Najizloženije tačke su:
1.300 km finsko-ruske granice
Baltičko more kao potencijalno poprište pomorskog nadmetanja
CRNO MORE – TAČKA KONTAKTA
Zbog Krima, Rusija već ima snažnu vojnu infrastrukturu u regionu.
Osetljivi pravci uključuju:
Bugarsku i Rumuniju (vazdušni i pomorski prostor)
Morske koridore za izvoz žitarica i energenata
KALINJINGRAD – “ISKRA KOJA MOŽE ZAPALITI REGION”
Ova ruska enklava, okružena Poljskom i Litvanijom, oduvek je smatrana najkritičnijom tačkom.
Opremljena je raketnim sistemima, naprednom PVO i infrastrukturom za brzu ofanzivu.
Zapadne analize izdvajaju sledeće zone kao prve na udaru u slučaju konflikta:
Baltik / Suvalki koridor
Istočna Poljska
Pridnjestrovlje
Finska granica
DA LI EVROPA MOŽE DA SE ODBRANI?
Evropske vojske ubrzano jačaju:
Nemačka
Ulaže ogroman budžet u modernizaciju i povećanje broja tenkova, kao i u napredne sisteme protivvazdušne odbrane. Kancelar Fridrih Merc najavio je ambiciju da Nemačka postane najjača konvencionalna armija Evrope.
Francuska
Ima uravnoteženu grupaciju kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga – plus nuklearni arsenal.
Poljska
Jedna od najvećih i najbrže rastućih armija u EU.
Zbog geografije je prva linija eventualnog sukoba.
Najveće šanse za uspešnu odbranu leže u zajedničkom, kolektivnom delovanju EU i NATO zemalja.
NEMA VIŠE NEPROBOJNOG ŠTITA
I najjače armije imaju slabosti: logistika, politika, mobilizacija, hibridne pretnje, moral.
Rusija, s druge strane, ima veliku sposobnost da brzo nadoknadi gubitke i koristi prednost geografske blizine.
Zbog toga mnoge evropske tačke – od Baltika do Crnog mora – ostaju pod stalnim pritiskom i u fokusu svetskih vojnih analiza.
(Blic)
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)