AMERIKANCI POMRSILI KONCE NATO-u i EVROPI Sukob sa Rusijom? Neće moći

Ideja je da ukoliko NATO reaguje jedinstveno, a Mosvak na to uzvrati, Vašinton će biti obavezan prema članu 5 da stane uz evropske saveznike.

Međutim, politička realnost se bitno promenila, naročito otkada je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika. Američka politika danas ide u potpuno drugom smeru i to ozbiljno utiče na odnose u Alijansi. 

Baltičke zemlje, Poljska, Finska i još nekoliko članica već godinama tvrde da Rusija koristi sabotaže, sajber napade i upade u vazdušni prostor kako bi testirala granice.

Te države smatraju da je vreme da NATO pređe sa reaktivnih na preventivne mere.

Njihov ključni motiv je jasna i oštra poruka Moskvi, ali i oslanjanje na američku podršku kroz kolektivni odgovor.

Problem je što američki pristup više ne ide u tom smeru.

Tramp menja pravila igre

Nova američka administracija usmerena je na smanjivanje rizika direktnog sukoba dve nuklearne sile, a može se videti da sukob izbegavaju i ostale nuklearne sile kao što je Kina. 

Foto:AP

Konflikt sa Rusijom smatra se nepoželjnim u trenutku kada SAD žele da fokus i resurse preusmere ka Indo-Pacifiku i rastućem rivalitetu sa Kinom.

Zbog toga se insistira na pregovorima, kontroli eskalacije i odmicanju od svake akcije koja bi mogla da izgleda kao ulazak u otvoreni konflikt.

To praktično znači da SAD odbijaju svaku NATO inicijativu koja bi mogla da ih obaveže na snažniji odgovor ako situacija izmakne kontroli.

Štaviše, SAD nastoje da u rivalitetu sa Kinom, Rusija izabere američku stranu.

Unutrašnji raskol u Alijansi

Evropa i SAD sada ulaze u različite strateške tokove i to se svi više pprimećuje. 

Foto: Shutterstock

Zemlje istočne evrope očigledno žele preventivne mere protiv Rusije kako bi se ona zaustavila u hibridnom domenu, ali Vašington, sa druge strane, ne želi da preventivni potez NATO-a postane okidač za širu krizu u kojoj bi amerika morala da reaguje. 

To znači da bez podrške SAD-a, udružena akcija teško može da se pokrene, pa amabicije pojedinih evropskih država ostaju blokirane. 

Amerika procenjuje da bi ulazak u ozbiljniji konflikt s Rusijom oslabila njenu poziciju u globalnom nadmetanju sa Kinom.

Trampova administracija zato odbija svaki korak koji bi mogao da izgleda kao uvlačenje SAD u evropske krize putem kolektivnog mehanizma NATO-a.

S tim u vezi, preventivni sajber udari, koliko god bili predstavljeni kao odbrambeni, nose rizik aktiviranja kolektivnih obaveza, što nova američka politika želi da izbegne.

Razgovor Vitkofa i Putina nije po meri ekstremista

Predstojeći susret američkog izaslanika za bezbednosne konsultacije, Roberta Vitkofa, sa Vladimirom Putinom izazvao je bujicu reakcija na društvenim mrežama, naročito na Iksu, gde je deo ekstremista protumačio kao opasno približavanje Moskvi.

Najglasnije su reagovali najtvrđi protivnici svake normalizacije odnosa Vašingtona i Rusije, koji su šli su toliko daleko da su Vitkofa nazivali izdajnikom i ruskim agentom.

 

 

 

 

 

 

 

 

U realnosti, sastanak je tehničkog karaktera i deo šireg diplomatskog formata koji Trampova administracija koristi kako bi smanjila rizike eskalacije i održala minimalnu komunikaciju s Moskvom.

Tako se i ovaj sastanak uklapa u širu sliku tenzija između američkog kursa ka smirivanju odnosa i evropskog zahteva za odlučnijim, kolektivnim odgovorom.

I dok evropske države pogođene hibridnim napadima traže odlučniji NATO odgovor i žele snažniji angažman SAD, Vašington insistira na smirivanju tenzija, pregovorima i izbegavanju svakog poteza koji bi mogao da pokrene lanac eskalacije sa Rusijom. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI