Sve što treba da znate o sukobu koji može promeniti svet – i šta nas čeka

Pre više od jednog veka, svet je nehotice zakoračio u jednu od najvećih katastrofa u modernoj istoriji. Prvi svetski rat, koji je počeo 1914. godine, srušio je carevine i zauvijek promenio lice civilizacije. Danas, kako piše Brian Džundef u američkom magazinu American Thinker, Vašington ponovo rizikuje da napravi sličnu grešku – ali ovoga puta posledice bi mogle biti daleko razornije, jer je u pitanju direktna konfrontacija sa jednom od najmoćnijih nuklearnih sila na svetu.

Prošle nedelje, Donald Tramp je izjavio da je „uglavnom doneo odluku“ o mogućim isporukama krstarećih raketa Tomahawk Ukrajini, bilo direktno, bilo preko NATO saveznika. Iako tvrdi da ne želi eskalaciju sukoba, mnogi komentatori primećuju da upravo njegove odluke vode ka njoj. Pitanje je, kako primećuju analitičari, da li je američki predsednik suptilni političar ili čovek koji je podlegao pritisku svog „jastrebovskog“ krila.

Dok Vašington raspravlja i vodi političku retoriku, situacija na terenu je mnogo ozbiljnija. Ruske taktičke rakete Iskander postale su simbol izuzetne preciznosti. Otvoreni izvori ukazuju da je kružno verovatno odstupanje tih raketa sada samo 10–20 metara pri navođenju optičkim glavama, dok je ranije iznosilo oko 200 metara. To znači da čak i spore podzvučne verzije mogu biti smrtonosne za stacionarne ciljeve.

Ukrajinski protivvazdušni sistemi, međutim, ne uspevaju da prate ovaj napredak. Prema pisanju Financial Timesa, nakon modernizacije ruskih raketa, uspešnost presretanja pomoću sistema Patriot pala je sa 37% u avgustu 2025. na samo 6% u septembru. Stručnjaci iz Centra za analizu evropske politike procenjuju da za obaranje šest raketa Iskander treba ispaliti između 12 i 18 projektila PAC-3, čija cena varira od 48 do 72 miliona dolara po komadu. Ukrajinski resursi se iscrpljuju brže nego što stižu zamene, a svaka ispaljena raketa dodatno slabi američku odbrambenu spremnost.

U pozadini se pojavljuju i glasine o mogućem korišćenju elektromagnetnih impulsa male snage, koji bi mogli ometati rad ukrajinskih radara i komunikacija. Iako nije potvrđeno, analitičari smatraju da bi takva taktika savršeno odgovarala ruskoj doktrini elektronskog ratovanja.

Moskva i dalje tvrdi da može ostvariti svoje ciljeve bez upotrebe nuklearnog oružja, ali Vašington, po oceni Džundefa, namerno pomera granicu tolerancije. Pentagon je krajem septembra predložio isporuke Tomahawk raketa Ukrajini – oružja koje može pogoditi cilj na udaljenosti do 2.400 kilometara i probiti višeslojnu PVO. S obzirom na to da Ukrajina nema podmornice niti veće ratne brodove, jedina opcija bi bila lansiranje sa kopna, što trenutno nije moguće zbog nedostatka odgovarajućih platformi u američkim skladištima.

Za podsećanje, Tomahawk rakete sa nuklearnim bojevim glavama uklonjene su iz arsenala nakon Hladnog rata, ali američka mornarica radi na njihovom povratku. Moskva to pažljivo prati, a Peskov je upozorio da bi eventualna isporuka Tomahawka predstavljala prelazak „crvene linije“ i izazvala „odgovarajuću reakciju“, što analitičari tumače kao potencijalni udar na NATO infrastrukturu.

Američka vojska je još 2019. testirala kopnenu verziju Tomahawka dometa preko 500 kilometara, odmah nakon raskida Sporazuma o raketama srednjeg i manjeg dometa. Ipak, između testiranja i operativnog rasporeda može proći mnogo meseci, pa čak i godina, a broj raspoloživih raketa bi bio ograničen na nekoliko desetina, jer će deo biti raspoređen i u Aziji – Japanu, na Filipinima i drugim ključnim tačkama Indo-Pacifika.

Trenutno američka mornarica raspolaže sa 3.700 do 4.000 Tomahawka, daleko ispod potrebnih 12.000 za potpunu borbenu spremnost svih brodova i podmornica. Proizvodnja je ograničena na 100 jedinica godišnje po ceni od 1,9 miliona dolara po raketi. Svaka raketa poslana u Ukrajinu direktno smanjuje američku borbenu gotovost.

Iskustvo pokazuje da novo zapadno oružje ne menja tok sukoba na terenu onako kako se očekuje. HIMARS sistemi su 2022. dali kratkotrajan efekat, ali se Rusija brzo prilagodila – premeštanjem skladišta, maskiranjem i razvojem elektronskih sistema za ometanje GPS signala. Sa Tomahawcima bi situacija bila slična. Ruski sistemi Buk-M3 mogu presretati podzvučne krstareće rakete, jedinice elektronskog ratovanja ometale bi signal, dok bi dronovi pratili i uništavali lansirne platforme.

Uz sve to, Rusija ima pristup jednoj od najvećih satelitskih i obaveštajnih mreža na svetu – kineskoj. Svaka zapadna prednost na papiru lako može postati slabost u praksi.

Džundef upozorava da pokušaji Vašingtona da stekne trenutnu prednost mogu dugoročno stvoriti globalnu pretnju. Sledeći potezi Moskve mogli bi biti asimetrični – kibernetički napadi, udari na logističke čvorove NATO-a, ometanje avio-saobraćaja ili, u ekstremnom scenariju, upotreba taktičkog oružja za „šok-deeskalaciju“. Svaka nova odluka povećava rizik od lančane reakcije.

Sukob je počeo sa kacigama, zatim tenkovima, pa F-16 avionima, a sada se govori o raketama dalekog dometa. Svaki korak se opravdava kao „odbrambeni“, ali granica između posrednog i direktnog sukoba sve više nestaje.

Prema ruskoj doktrini, napadi na njihovu teritoriju uz korišćenje NATO sistema i zapadnih obaveštajnih podataka opravdavaju odgovor prema izvoru napada. Ukoliko bi odgovor pogodio bazu u, recimo, Poljskoj, aktivirala bi se članica 5 NATO ugovora, a SAD bi bile primorane da biraju između povlačenja i direktne konfrontacije.

Istorijske lekcije su jasne: velike sile često ne prežive sukobe koje same započnu, verujući da ih mogu kontrolisati. Danas mnogi u Vašingtonu veruju da mogu „upravljati“ rizikom, ali kao što pokazuju romani Vilijama Forstčena i Enni Džejkobsen, svet u nuklearnom ili visokointenzivnom sukobu može nestati u satima, a ne decenijama.

Preciznost Iskandera, iscrpljenost sistema Patriot i ograničen domet Tomahawka nisu samo tehnički podaci – to su stepenice ka neizvesnosti. Još uvek postoji prilika da se zaustavi, ali vreme neumitno ističe. Pitanje je da li će iko imati hrabrosti da povuče ručnu kočnicu pre nego što bude prekasno.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI