17 MESECI PAKLA, GRAD POD OPSADOM! Civili kopali rovove i pravili bunkere od svojih DOMOVA

Već 17 meseci, od maja 2024. godine, El Fašer, prestonica Severnog Darfura, zarobljen je u jednoj od najdužih urbanih opsada savremenog ratovanja.

Grad je uvučen u spor i iscrpljujući rat koji po razmerama razaranja podseća na Staljingrad, a po gladi i patnji na Lenjingrad – s tom razlikom što u El Fašeru obe tragedije traju istovremeno.

Opsada, koju su postepeno pooštravale Snage za brzu podršku (RSF), pretvorila je grad u prizor iz pakla:

rovovi se protežu duž naselja,

civili se kreću samo u potrazi za skloništem,

a lokalne grupe za samoodbranu vode svakodnevne borbe zajedno s garnizonima.

El Fašer je postao mikrokosmos sudanskog rata – mesto gde se taktike opsade i izgladnjivanja sudaraju sa modernim tehnologijama i dronovima. Grad je danas i laboratorija i čistilište, piše britanski Gardijan.

Rovovi – nova arhitektura preživljavanja

Od oktobra 2024. godine, kako je RSF napredovao, civili su počeli kopati rovove i praviti improvizovane bunkere oko svojih domova. Rovovi, duboki do ramena, često se pretvaraju u blatnjave, poplavljene jame nakon kiša, ali su postali jedini način da se preživi.

Od kada su Sudanske oružane snage (SAF) ponovo zauzele Kartum u aprilu 2025, RSF je udvostručio napade na El Fašer.

„Granatiranje počinje u tri ili četiri ujutru i traje do kasno uveče. Svako jutro se spremamo na isto,“
ispričao je jedan stanovnik.

Civili su naučili da se pre zore spuštaju u rovove, gde često i prespavaju. Granatiranje je svakodnevno, a mnogi stradaju na putu između kuće i skloništa.

Jedan od njih bio je mladić Mohamed, koji je dve nedelje ležao ranjen u poplavljenom rovu dok mu je rana na nozi trulila. Na kraju je preminuo.

„Ako izađeš napolje, verovatno nećeš preživeti,“ kaže Hela, mlada žena koja je uspela da pobegne.

Od prošlog oktobra, dronovi su doneli novi talas straha – lete nepredvidivo, danonoćno, nad gradom.

Grad odsečen od sveta

El Fašer je već mesecima gušen glađu i izolacijom. RSF je okružio grad rovovima i kontrolnim tačkama na severu, istoku i jugu, presekao sve puteve i odsekao grad od spoljnog sveta.

Jedini izlaz vodi ka Tavili, gradu udaljenom 60 kilometara, ali je i taj put pun zaseda i kontrolnih punktova. Mladići koji pokušaju da pobegnu često bivaju ubijeni ili zarobljeni.

„Magareća zaprega iz El Fašera sada košta više nego novi automobil,“ kaže Lejla, žena koja je uspela da pobegne.

Jedan stariji muškarac, koji je do Tavile stigao peške, srušio se i umro čim je tražio vodu.

Glad, nestašice i očaj

U gradu je ostalo oko 260.000 civila. Hrane gotovo da nema, a cene su dostigle apsurdne razmere:

dva kilograma prosa – 100 dolara,

kilogram šećera ili brašna – 80 dolara,
dok prosečna mesečna plata iznosi tek 70 dolara.

Građani preživljavaju zahvaljujući četiri zajedničke kuhinje koje obezbeđuju samo jedan obrok dnevno. I one su često mete granatiranja.

Mnogi danas jedu ljuske od kikirikija, hranu namenjenu stoci.

U El Fašer nikakva humanitarna pomoć nije stigla od početka opsade.
U poslednjoj funkcionalnoj bolnici, Al Saudiju, volonteri su prinuđeni da sprovode trijažu pod granatiranjem – da odluče ko ima šansu da preživi, a ko ne.

Jedan od objekata za lečenje vojnika pogođen je i uništen. Noću, stanovnici gase solarne lampe i ne pale ni cigarete, u strahu od dronova.

Grad pod oružjem i bez izbora

Na ulicama patroliraju oružane grupe, vojnici SAF-a, savezničke milicije i civili koji su uzeli oružje da se brane. Svaki muškarac, pa i dečak, posmatra se kao potencijalni borac.

 

 

Opsada El Fašera, zaključuje Gardijan, odavno je prerasla vojni okvir – postala je politička i egzistencijalna bitka.

 

 

RSF, tvrdi list, opstaje zahvaljujući spoljnoj pomoći, pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što im omogućava da održavaju opsadu i nadmoć. Ipak, El Fašer ostaje simbol otpora, ali i poslednja linija nade u ovom beskrajnom, razarajućem ratu.

(Guardian)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI