EVROPO, STIŽU KINEZI! Kina gradi novi "Suecki kanal": Za 10, 20 dana KRAĆE!

Kineski grad Čongking sve više postaje centralna tačka za kopneni trgovinski put koji neki analitičari nazivaju potencijalno „novim Sueckim kanalom“. Ovaj tranzitni pravac, zasnovan na železničkom transportu, već danas povezuje Aziju i Evropu, a u narednim godinama očekuje se da preraste u jedno od najvažnijih logističkih čvorišta u regionu.

Prema izveštajima „South China Morning Posta“, Čongking je brzo stekao reputaciju ključnog stuba kineske trgovačke mreže. Ukoliko se ovaj model pokaže uspešnim, kineske vlasti mogu biti podstaknute da pokrenu slične infrastrukturne projekte i na zapadu zemlje. Svakodnevno iz Čongkinga polazi stotine teretnih pošiljki koje povezuju zemlje Jugoistočne Azije, uključujući Vijetnam i Singapur, sa evropskim destinacijama poput Nemačke i Poljske, koristeći brze teretne vozove.

Jedna od najvećih prednosti ovog kopnenog puta jeste kraći rok isporuke – transport kopnom traje između 10 i 20 dana kraće u odnosu na klasične pomorske rute, uz pojednostavljene carinske procedure. Pokretanje brzog voza ASEAN-a 2023. godine omogućilo je da roba putuje od Hanoja do Čongkinga za samo pet dana, dok put do Evrope traje manje od dve nedelje.

Čongking nije samo logističko čvorište – grad je i industrijski gigant. Proizvodi oko trećine svetskih laptopova, predstavlja glavni centar za električne automobile i odgovoran je za izvoz četvrtine kineskih automobila.

Geopolitičke implikacije i izbegavanje SAD i Rusije

Mnogi analitičari upozoravaju da kineski motivi nisu isključivo logistički, već i geopolitički. Trgovinski sukobi sa Sjedinjenim Američkim Državama tokom predsedništva Donalda Trampa pokazali su rizike preterane zavisnosti od pomorskih puteva pod zapadnim uticajem, kao što su Suecki kanal, Ormuz i Malaka. Pandemija COVID-19 dodatno je pokazala ranjivost pomorskih lanaca snabdevanja.

Rat u Ukrajini i zaplene kineskih pošiljki tokom 2023. godine dodatno su pokazale da je prolazak kroz Rusiju rizičan, iako je bilateralna trgovina između Kine i Rusije dostigla 240 milijardi evra u 2024. godini. Zbog toga Peking sve više ulaže u razvoj tzv. „Srednjeg koridora“ kroz Kazahstan i Kaspijsko more, kako bi zaobišao Rusiju i ključne pomorske moreuze.

Ipak, pred Kinom se nalaze značajni izazovi. Carinska kašnjenja, visoki transportni troškovi, nedovoljno razvijena infrastruktura i pitanja finansijske održivosti predstavljaju prepreke koje je potrebno rešiti. Mnogi od ovih projekata, posebno u okviru inicijative „Pojas i put“, do sada su se oslanjali na državne subvencije kako bi postali privlačni izvoznicima.

(Investitor)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI