MOSKVA IDE "NA SVE ILI NIŠTA" Počinje operacija, cilj je dugo sanjani geostrateški plen!

Takvi poduhvati nisu nimalo jednostavni, a u složenim geopolitičkim odnosima zahtevaju još više napora, pa se svakako javljaju određena pitanja.

Prvo od njih je: da li Rusija ima kapacitet da održi dve pomorske baze u regionu koji je u stalnoj geopolitičkoj tenziji? Pitanje nije samo logističko, već i političko. Iako je general Kalifa Haftar ponudio Moskvi atraktivnu opciju – luku Tobruk, sa dubokim dokom i infrastrukturom spremnom za velike brodove i vazdušnu podršku – sve to dolazi sa ozbiljnim izazovima. Ruska mornarica već ima ograničen broj brodova koji deluju u ovim vodama.

Drugo, koja god sila da je u pitanju, ne samo Rusija, mora biti spremna da njene baze u takvim kriznim područjima generišu materijalne gubitke od neprijateljskih grupa. A situacija na terenu to potvrđuje – napadi THS-a na vazduhoplovnu bazu Hmeimim 2018. godine i izraelski napadi na sirijsku Latakiju pre nekoliko godina pokazuju koliko je teško garantovati bezbednost postojećih položaja, a kamoli dalje proširiti.

Uprkos tome, Rusija je pokazala da može uspešno da se nosi sa tim i rad njenih baza nije prekinut. Tu je i faktor političke volje i stabilnosti lokalnih partnera. Haftar je već u poznim godinama, a njegova politička budućnost je neizvesna. Rusija bi se tako mogla naći u poziciji da ulaže u infrastrukturu koja zavisi od krhkih ličnih saveza, bez garancija za nastavak saradnje. Promena režima u Siriji je to pokazala.

Na kraju, ne sme se zaboraviti kontekst: Rusija vodi iscrpljujući sukob u Ukrajini, ekonomski se nosi sa sveobuhvatnim sankcijama, a istovremeno nastoji da projektuje moć u Africi i Arktiku. Iako vojno rukovodstvo i dalje ističe važnost širenja uticaja u Africi i Crvenom moru, pitanje ostaje otvoreno - da li Rusija ima dovoljno resursa za sve ovo odjednom? U tom smislu, ruski vojni veterani, poput generala Leonida Ivašova, oprezni su u pogledu sposobnosti zemlje da dugoročno održi efikasno vojno prisustvo u Mediteranu.

Da li Rusija ima dovoljno resursa?

Fokusirajući se na pitanje resursa, postavljaju pitanje; Da li Rusija ima dovoljno resursa da istovremeno sprovede planove za sukob Ukrajini (koji se možda bliži kraju ako nedavni pregovori između predsednika Putina i Trampa urode plodom) i izgradi dve nove baze na Crvenom moru? U tom smislu, ideja o dvostrukim bazama u Africi u Mediteranu deluje kao donekle rizičan potez koji bi mogao da izloži Moskvu prevelikom pritisku.

Odgovor na ovo pitanje možda već postoji. Iako se izražavaju zabrinutost i pitanja o tome da li je moguće finansirati ova dva strateška cilja na kraći i duži rok, realno je očekivati da će ruska država i vojska insistirati na njima.

Trenutno, Rusija ne kalkulira svoje vojne odluke toliko kao zapadne zemlje i odlučila se za jedan pravac; vojni i politički, od čega ne namerava da odustane do daljnjeg.

I u tom pogledu, sav novac i resursi koji su potrebni biće iskorišćeni za postizanje tako važnih ciljeva.

"Sve ili ništa"

Trenutno, Rusija se kreće punom snagom napred u ostvarivanju svojih interesa idući na "sve ili ništa".

Nije teško pretpostviti da će pronaći finansije za takve projekte, ekonomija je u ratnom režimu, zemlja uspešno (suprotno zapadnim prognozama) zaobilazi trenutne sankcije, ima nove-stare saveznike.

Da li će se takvi troškovi i izdaci osetiti na materijalnom stanju sopstvenih građana unutar Rusije je sekundarno pitanje.

Pored finansijskih kapaciteta, ključno pitanje je koji pristup ostvarivanju geopolitičkih interesa zauzeti?

Da li Rusija treba da prihvati ono što se nudi - „za dugoročni razvoj“ ili da se odlučno fokusira na jasne prioritete?

Kako prenosi hrvatski medij, "među Rusima preovladava logika oportunizma: uzeti ono što je dostupno, čak i ako koristi neće biti vidljive deset ili dvadeset godina. Ako se otvori prostor za bazu u Sudanu ili Libiji - uzmite je, čak i ako trenutno nema dovoljno flote ili resursa za njenu operativnu upotrebu".

S druge strane, postoje pozivi na racionalizaciju: prioriteti treba jasno definisati. U regionu gde Rusija nema značajnu trgovinu, pouzdane partnere ili ozbiljne ekonomske veze – da li je zaista smisleno akumulirati baze? 

Dugoročna geopolitička prednost

Zaključno, ruski planovi za uspostavljanje vojnih baza u Tobruku i Sudanu otvaraju niz strateških izazova, ali i mogućnosti koje Moskva očigledno namerava da iskoristi bez obzira na troškove i rizike. Uprkos ograničenim resursima, iscrpljujućem sukobu u Ukrajini i pritiscima sankcija, Rusija pokazuje spremnost da investira u projekte koji mogu dugoročno osigurati njen geopolitički uticaj u Mediteranu i Crvenom moru.

Odluka da se ide „sve ili ništa“ mogla bi doneti strateške dobitke, ali i potencijalno preopterećenje sopstvenih resursa. Međutim, sudeći po trenutnom pravcu ruske politike, Moskva će nastaviti ovaj plan, računajući da će dugoročna geopolitička prednost nadmašiti sve izazove koje takav potez sa sobom nosi.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI