PRIČA KOJA LEDI KRV U ŽILAMA! Si Đinping i Putin u tajnoj koordinaciji za napad na Zapad?
Peking planira invaziju na Tajvan, dok bi u isto vreme Rusija napala neku od članica NATO u Evropi, sa ciljem da skrene pažnju Severnoatlantske alijanse i izazove borbu na dva fronta sa dve velike sile. Ovaj najcrnji scenario nedavno je istakao generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg (u originalu Mark Rute), dodatno pojačavajući globalne strahove od proširenja sukoba koji bi mogao uvući brojne zemlje.
– Ako bi kineski predsednik Si Đinping odlučio da napadne Tajvan, prvo bi kontaktirao svog ključnog saveznika, ruskog predsednika Vladimira Putina, i rekao mu: "Ja krećem u akciju, potrebna mi je pomoć da okupiraš NATO u Evropi napadom na njihovu teritoriju" – objasnio je Stoltenberg u intervjuu za "Njujork tajms".
Takva situacija značila bi početak globalnog rata između nuklearnih supersila, a mnogi analitičari smatraju da taj scenario nije nemoguć.
Savezništvo Pekinga i Moskve intenziviralo se s ciljem da se oslabiti američka globalna dominacija. Najvidljiviji primer ove saradnje je kineska podrška ruskom ratu u Ukrajini.
Dok NATO i dalje pokušava da se nosi sa ratom u Ukrajini i unutrašnjim podelama, naročito onim koje je izazvao drugi mandat Donalda Trampa, Kina bi iskoristila trenutnu fragmentaciju saveza kako bi ostvarila svoje teritorijalne ambicije.
Penzionisani australijski general-major Mik Rajan rekao je za "Kijev Independent":
– Ukoliko Kina smatra da jedini put ka aneksiji Tajvana vodi kroz vojnu silu, učiniće sve da i Evropa i Amerika imaju što više problema sa kojima će morati da se suoče.
Prema izveštajima, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je nedavno upozorio šeficu diplomatije EU, Kaju Kalas, da Kina ne može dozvoliti Rusiji da izgubi rat protiv Ukrajine, jer bi to omogućilo SAD da se potpuno fokusiraju na Peking.
Natalija Butirska, stručnjakinja za istočnu Aziju iz "Centra za novu Evropu", ističe da ovo potvrđuje strateški interes Kine da iscrpi zapadne resurse upravo na evropskom tlu.
Kina je značajan dobavljač proizvoda dvostruke namene za rusku vojnu industriju i pomaže Moskvi da ublaži posledice zapadnih sankcija. Kijev je optužio Peking za direktnu vojnu pomoć Rusiji, što Kina negira. Nekoliko kineskih državljana takođe je zarobljeno boreći se u ruskim redovima.
Stručnjaci dugo upozoravaju da Kina posmatra rusku invaziju na Ukrajinu kao priliku da nauči lekcije za moguću invaziju na Tajvan.
Butirska dodaje:
– Kina pažljivo prati reakciju Zapada i vidi šanse za sebe usred potencijalnog raspada transatlantskog jedinstva.
Moguće je da bi kineska akcija na Tajvanu predstavljala i svojevrsni "poklon" Moskvi. Dan Hamilton iz "Brookings Institution" smatra da Rusiji možda neće ni trebati zahtev Pekinga da drži NATO zauzetim, već bi mogla sama da pokrene dalju agresiju u Evropi.
Ukrajinski i zapadni zvaničnici veruju da je ruski napad na teritoriju NATO, posebno u Baltiku, realna pretnja.
Kamil Grand iz Evropskog saveta za spoljne odnose smatra da bi Rusija mogla iskoristiti kriznu situaciju u Aziji da testira NATO i ugrozi evropsku bezbednost.
Istraživač Jan Švec iz Praga kaže da bi Peking najradije zauzeo Tajvan mirnim putem, ali ukoliko bi došlo do vojne invazije, koordincija sa Rusijom bi bila logičan potez.
Još jedan faktor koji komplikuje situaciju je uloga Severne Koreje. Pjongjang, tradicionalno blizak Pekingu, smatra se jednim od najaktivnijih saveznika Rusije u ratu u Ukrajini, s obzirom na slanje hiljada vojnika i ogromne količine oružja.
Butirska upozorava:
Ova trojka – Rusija, Kina i Severna Koreja – zajedno predstavlja jedan od najvećih bezbednosnih izazova za NATO od vremena Hladnog rata.
Stručnjaci poručuju da se upozorenja generalnog sekretara NATO ne smeju olako shvatiti, jer je situacija u svetu izuzetno napeta.
(Blic)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)