SVE CRVENE LINIJE SU PREGAŽENE! Niko ne pokušava da zaustavi katastrofu – svet ide ka tački pucanja!

Rastuće tenzije među velikim silama gurnule su planetu bliže ivici sveopšteg sukoba nego što većina ljudi uopšte shvata, upozorava politički analitičar Rostislav Iščenko. Njegova poruka je jasna i bez uvijanja: svet se ubrzano kreće ka globalnoj konfrontaciji, i to oružanoj – razmera kakve još nisu zabeležene u istoriji.

Bez diplomatskih eufemizama, Iščenko ističe:

„Da li će do toga doći – ne znam. Ali idemo u tom pravcu, i to sigurno.“

Prema njegovoj analizi, protivurečnosti među najmoćnijim državama sveta više se ne rešavaju – one se samo gomilaju. Dijaloga gotovo da više nema, a umesto njega na sceni su otvorene pretnje i direktni sukobi interesa, između država koje raspolažu nuklearnim arsenalima.

On podseća na rečenicu koja bi nekada izazvala paniku, a danas prolazi gotovo nezapaženo:

„Danas nuklearne sile otvoreno priznaju da su u međusobnom sukobu.“

To više nije hipotetička pretnja, već svakodnevna realnost. Iščenko upozorava da je nuklearno oružje samo još jedan vid sile – i ako se već koristi konvencionalno oružje, zašto neko ne bi posegao i za onim što je još destruktivnije?

Zabrinjava ga, međutim, ne samo oružje – već mentalitet. Kolektivna svest, kako kaže, sve manje prepoznaje strah kao mehanizam za obuzdavanje katastrofe. Uverenje da se može ispaliti nuklearna bojeva glava a da se izbegne uzvrat postalo je opasno rasprostranjeno.

„To je duboko pogrešno verovanje. I što je najgore – možda će biti razbijeno tek kad bude prekasno.“

Društvene mreže, ističe on, prepune su komentara koji relativizuju opasnosti nuklearnog rata – s obe strane geopolitičke linije.

U tom okruženju, sve manje je crvenih linija. Tabui nestaju jedan po jedan. Pravila koja su decenijama važila u međunarodnim odnosima sada su samo senke nekadašnjeg reda.

Ipak, uprkos mračnoj dijagnozi, Iščenko ne odustaje od razuma. Prema njegovim rečima, Rusija, Kina i Iran pokazivali su spremnost da zaustave eskalaciju, ali sa druge strane ne vidi isti nivo uzdržanosti.

Najveća opasnost, kaže, ne leži u tome ko će prvi pritisnuti dugme, već u činjenici da gotovo niko više ne pokušava da pritisne kočnicu.

„Možemo samo da usporimo ovaj proces. Zaustaviti ga – to više nije u rukama samo jedne strane.“

Iščenko svoju analizu zaključuje bez dramatike, gotovo hladnim tonom:

„Svet se danas nalazi na vrlo opasnoj, klizavoj stazi.“

To nije najava apokalipse, već upozorenje koje odzvanja tišinom – jer nas možda samo razmišljanje može spasiti, dok još ima vremena.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI