MARIO JE BIO U ŠVAJCARSKOJ GARDI Evo kako je biti papin telohranitelj

U senci Mikelanđelove kupole, stoji tihi stražar. Odeven u upečatljive renesansne pruge plave, crvene i zlatne boje, ovaj vojnik mogao bi se zameniti za lika iz muzeja.

Ali ne dajte da vas svečanost zavara - ovo nije kostim. Ovo je Papska Švajcarska garda: često nazivana najmanjom vojskom na svetu, a ujedno jednom od najstarijih, najelitnijih i najpoznatijih, piše Dejli mejl.

Oni su se zakleli na vernost Papi, spremni da ga brane i po cenu sopstvenog života. Kao deo svojih dužnosti, čuvaju objekte u Vatikanu, kao što su Apostolska palata, Vatikanski muzej i Bazilika Svetog Petra.

AP Photo/Andrew Medichini

Iako nisu policijska snaga, imaju ovlašćenja da sprovode pravila unutar zidova Vatikana - što znači da mogu sprečiti ljude da ulaze u zabranjene zone.

Međutim, za pripadnike garde, njihov posao nije samo služenje Papi – to je poziv dubljeg značenja, ukorenjen u njihovoj katoličkoj veri.

Za Marija Enclera, švajcarskog državljanina rođenog u mestu blizu Milana, koji je služio gardu pod papom Jovanom Pavlom II od 1989. do 1993. godine, to iskustvo je izazvalo „transformaciju“ u njegovom životu.

Švajcarsko zakonodavstvo zasniva državljanstvo na poreklu, ne na mestu rođenja, tako da je Mario bio Švajcarac zahvaljujući svom ocu.

Iako je prošlo više od 30 godina od kada je napustio gardu, a karijeru nastavio u bankarstvu i sada radi u SAD, rekao je:

- Iskustvo u Švajcarskoj gardi - kako sam se pridružio, koje sam prilike iskoristio i koje koristi stekao - i dalje me oblikuje. Još uvek nosim te lekcije sa sobom i trudim se da podelim što više priča i uvida, jer je to zaista bilo iskustvo koje menja život.

AP Photo/Alessandra Tarantino

 

Za razliku od britanske Kraljevske garde, Švajcarska garda je i lična pratnja Pape, što znači da ga prati gde god da ide.

Za Marija, tih pet godina nisu bile samo stajanje pred bazilikom Svetog Petra  - već prilika da prati Papu izbliza, pa su njih dvojica postali vrlo bliski.

- Zaista uspostavite odnos sa Vrhovnim Poglavarom koji prevazilazi isključivo bezbednosne zadatke - rekao je.

Pamti mnoge neobične trenutke - od susreta s čovekom koji je tvrdio da je Isus Hrist, do toga kada su novinari ignorisali Papu tokom susreta sa predsednikom Bušom starijim, pa do susreta sa glumcem Šonom Konerijem koji je želeo fotografiju s njim.

Uloga gardista je posebna upravo zbog svoje bogate istorije. U srednjem veku, švajcarski plaćenici bili su cenjeni zbog borbenih veština i služili su Crkvi još u 14. i 15. veku. Švajcarsku gardu formalno je osnovao papa Julije II 1506. godine.

Da bi se neko pridružio, mora imati između 19 i 30 godina, visinu od najmanje 173 cm i završenu srednju školu ili fakultet.

Trening obuhvata rukovanje oružjem, taktiku, ličnu odbranu i psihološku pripremu za teške situacije.

Iako nose helebarde ili mačeve, svi gardisti nose i vatreno oružje za slučaj potrebe.

Priključio se gardi na sugestiju oca

Mario, koji je tada želeo da postane muzičar, pristao je da se priključi gardi na sugestiju svog oca.

- Tokom obuke od 17 nedelja, neko je spomenuo slobodno mesto u gardi. Prvo sam rekao: ‘Ne, hvala.’ Nisam mogao da zamislim sebe kako stojim mirno na kaldrmi, ne pomeram se, ne govorim - tako sam zamišljao Švajcarsku gardu: ukočeni, snažni ljudi u tišini na straži. Ali što sam više razmišljao – prilika da odem u Rim, živim u Vatikanu, učim o politici Crkve i svedočim dubokoj veri Svetog Oca - postajalo mi je zanimljivo. I tako sam rekao ‘da’. I kad sam završio obuku, umesto povratka u severnu Italiju, odmah sam otišao u Rim - rekao je.

Već pri prvom susretu, Mario je osetio snažnu privlačnost prema Papi.

AP Photo/Alessandra Tarantino

- Nisam znao tačno ko je on, ali sam znao, bez sumnje, da šta god da ima - i ja to želim - rekao je Mario i dodao:

- To nije samo prilika da mladić obeća da će dati život za Papu - to je prilika da zaista shvati šta znači biti katolik i kako bi katolik trebalo da se ponaša. To je bila prilika da ojačam svoju veru i shvatim da Bog traga za tobom, kako bi ti mogao tragati za drugima. To mi je pokazao Jovan Pavle II - autentično je sledio Božju volju, kao što verujem da su to činili i Benedikt i Franja.“

"Došao sam da kažem tvom šefu da može da ide kući"

Jedan od najčudnijih trenutaka bio je kad mu je čovek na straži prišao i rekao: „Došao sam da kažem tvom šefu da može da ide kući.“

Mario je odgovorio: „Kome tačno, imam više šefova?“

A čovek je rekao: „Ne, ne, mislim na glavnog. Ja sam Isus Hrist i vratio sam se. Moram da poručim Papi da se može vratiti u Poljsku  - više mi nije potreban.“

Mario, iako zbunjen, ostao je miran i profesionalan: „Papa trenutno nije dostupan. Ali ako želiš da ostaviš broj, javićemo ti se.“

Bio je prisutan i kada je Papa sreo Džordža Buša starijeg. Nakon privatnog susreta, izašli su pred novinare, ali se američki novinari gotovo uopšte nisu obazirali na Papu, fokusirajući se na predsednika.

- Papa je bio potpuno zaboravljen, skoro pregažen. Mi smo morali da ga zaštitimo. Kasnije, kad smo mu se izvinjavali, Papa je samo rekao: ‘Razumljivo je. Ja sam samo jedan sveštenik.’ - kaže Mario.

Još jedna zanimljivost dogodila se kad je glumac Šon Koneri izašao iz jedne zgrade sa sveštenikom i zamolio Marija da ga fotografiše.

- Bio sam u dvadesetima, na straži, prepoznao sam ga. Bilo je neobično jer je on bio oduševljen što vidi mene, iako sam samo bio stražar. - dodao je.

Papine namere znao po pogledu

Zbog blizine s Papom, Mario je mogao da prepozna njegove namere samo po pogledu:

- Papa bi pogledom dao znak i znao si da kreće negde gde nije planirano. Za razliku od tajne službe koja može reći predsedniku da negde ne ide, kod Pape to nije moguće - ako želi da ide, ide. A vi ga samo pratite.

Kao mladići u dvadesetim, često bi izlazili u barove, a omiljeno mesto im je bio jedan irski pab.

- Uvek su nam preporučivali da uzmemo ‘belu Ginis’, koju su zvali plavuša – sipali bi mali šot viskija, mislim Džek Denijels, u pivo. Bilo je mnogo pesme i gitare - tako smo koristili retke trenutke slobodnog vremena - dodaje.

Više od 30 godina kasnije, Mario je u Americi, oženjen suprugom Džuli koju je upoznao u Rimu, otac petoro dece i deda četvoro unučadi.

Danas radi kao savetnik u Heritage Foundation u Vašingtonu i ostao je u kontaktu s mnogim bivšim kolegama iz garde.

Kada je svet nedavno potresla vest o smrti pape Franje, Mario je prokomentarisao:

- To je ludnica – sve je u haosu. Kada Papa umre, svi gube posao, stolica je prazna. Sada svi žure oko sahrane i priprema za konklavu.

Kako kardinali dolaze na 121 hektar Vatikana da izaberu naslednika, pitanje koje visi u vazduhu je: ko će naslediti „Papu naroda“, kako ga Mario naziva?

"Odgovornost sada leži na kardinalima"

Mario je rekao da odgovornost sada leži na kardinalima, koji će u narednim danima duboko razmišljati o budućem pravcu Crkve.

- Odluka je na njima. Moraju slušati glas Gospoda i odlučiti kojim putem Crkva treba da ide. Ne znam ko bi to mogao biti. Mnogo se razgovara o mogućnostima da to bude ovaj ili onaj, ali niko zapravo ne zna - kaže Mario.

Kada su ga pitali da li je Crkva spremna za izbor prvog azijskog ili crnog Papu, Mario je na trenutak zastao, a njegov pogled je bio zamisljen.

- Direktan odgovor je - ne znam. Moj osećaj je da možda jesmo spremni, ali ne potpuno. Možda će biti još jedan Papa pre nego što to vreme dođe. Možda grešim - dodaje.

Zatim je pomerio razgovor na savremene dinamike koje utiču na ovaj proces, ukazujući na to da uspon društvenih medija dodaje novi sloj složenosti konklavi.

- Ova konklava je drugačija od svih drugih. Sada je to ludo zbog ogromnog uticaja društvenih medija i medija uopšte - kaže Mario.

Uprkos tim modernim izazovima, Mario savetuje kardinalima da ostanu fokusirani dok ulaze u Sikstinsku kapelu da izaberu naslednika Franje.

- Ono što savetujem kardinalima, sa kojima se znam i razgovaram, jeste da se fokusiraju na zadatak koji je pred njima: da utišaju sve smetajuće glasove i jednostavno slušaju glas Gospoda - rekao je.

Dok se Crkva priprema za ključni trenutak u svojoj istoriji, Mariova razmišljanja služe kao dirljiv podsećaj na težinu odgovornosti koja leži na ramenima kardinala – i duboku veru koja mora da vodi njihovu odluku.

Kao i mnogi njegovi bivši kolege koji još uvek služe kao gardisti, Mario će gledati u njih da donesu odluku o sledećem Pastiru koji će ih voditi u, kako mnogi kažu, svet koji traži vođu, svetlost i nadu, piše Dejli mejl.

(Dejli mejl)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI