''EVROPA NE MOŽE DA SE PRAVI DA JE BILJOJED OKRUŽEN MESOŽDERIMA''! Micotakis ulaže brdo para u odbranu, najavio ''najdrastičniju tranformaciju u istoriji Grčke''

Grčki premijer Kirijakos Micotakis najavio je temeljnu reformu oružanih snaga, nazvavši je „najdrastičnijom transformacijom u istoriji zemlje“.

Kako je istakao u obraćanju parlamentu, Grčka planira da u okviru 12-godišnje strategije izdvoji 25 milijardi evra za odbranu, prenosi Politico.

Nova strategija počiva na dva ključna stuba: primeni naprednih vojnih tehnologija i aktivnom učešću grčke odbrambene industrije u svim projektima modernizacije naoružanja.

„Svet se menja nepredvidivo“, rekao je Micotakis. „Suočavamo se s drugačijim vrstama pretnji u odnosu na one za koje su naše oružane snage bile pripremljene.“

Ovaj plan dolazi u trenutku kada se Grčka ekonomski oporavlja od dugotrajne finansijske krize i nastoji da održi korak s vojnim kapacitetima svog suseda i istorijskog rivala – Turske.

Najavljene promene dešavaju se i u kontekstu pritiska američkog predsednika Donalda Trampa na NATO saveznike da povećaju vojnu potrošnju. Grčka već izdvaja više od 3% BDP-a za odbranu, što je dvostruko više od proseka EU.

Micotakis je kritikovao dugogodišnji evropski pristup bezbednosti, ocenivši da je „Evropa bila geopolitički naivna“ i da nije na vreme prepoznala globalne izazove. Istakao je da kontinent sada pokušava da odgovori na rusku pretnju i podrži Ukrajinu, dok se američka spoljna politika menja pod Trampovim uticajem.

„Još 2017. godine, tadašnji i sadašnji predsednik SAD, na svoj specifičan način, rekao je suštinsku istinu – Evropa se, nakon pada Berlinskog zida, previše oslonila na Sjedinjene Države kada je reč o odbrani, dok sama nije ispunila obaveze prema NATO savezu“, rekao je grčki premijer.

„Evropa danas ne može da se pravi da je u ovoj džungli biljojed okružen mesožderima.“

Plan modernizacije grčke vojske, koji će trajati do 2036. godine, podrazumeva značajna ulaganja u sajber bezbednost, nabavku bespilotnih letelica, „lutajuću“ municiju, dronove, komunikacioni satelit i napredne odbrambene sisteme, uključujući protivraketni, protivvazdušni i protivdronovski sistem „Ahilov štit“.

Micotakis je naglasio da će uloga domaće vojne industrije u svim budućim projektima biti „nepregovarački uslov“ za svaku veću odbrambenu investiciju.

Kako bi omogućila veću vojnu potrošnju, Evropska komisija planira da aktivira klauzulu o izuzeću, kojom bi se vojna ulaganja isključila iz fiskalnih ograničenja EU. Micotakis je ovu odluku nazvao značajnom, ali je upozorio da fleksibilnost u budžetu ne sme dovesti do neodgovornog trošenja.

„Konačnu procenu daju tržišta i održivost našeg duga. Ova fleksibilnost mora se koristiti pažljivo kako ne bismo ugrozili finansijsku stabilnost“, rekao je.

Za razliku od drugih južnoevropskih zemalja koje se zalažu za povećanje vojne potrošnje kroz grantove, a ne kredite, kako bi izbegle rast duga, Grčka trenutno podržava planove predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Micotakis je dodao da bi EU u budućnosti trebalo da razmotri osnivanje posebnog fonda za finansiranje zajedničkih evropskih odbrambenih projekata, poput protivraketnog štita.

„Ali još nismo stigli dotle“, zaključio je.

Pored ulaganja u opremu, grčka vlada je prošle nedelje najavila prvo povećanje plata u vojsci nakon 14 godina, kako bi privukla mlađe kadrove.

Međutim, ova reforma izazvala je neslaganja unutar vladajuće partije Nova demokratija, gde su pojedini poslanici i ministri zahtevali da povećanja obuhvate i druge uniformisane službe. Micotakis je najavio da će dodatna povećanja plata biti razmatrana u septembru, ali je istakao da budžetska fleksibilnost neće dovesti do preteranog trošenja.

„Ne samo zato što nas tržišta pomno prate, već i zato što je ekonomska stabilnost ključna za dugoročnu bezbednost i sigurnost“, zaključio je premijer.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI