NOVI PROBLEM ZA GLOBALISTE Srđa Trifković otkriva šta se događa u Italiji
Foto: Ustupljena fotografija

O razgovoru sa Valdegamberijem Srđa Trifkovič napisao je autorski tekst za Chronicles koji prenosimo u celosti:

Vozeći se sa Balkana u Cirih, zaustavio sam se u Veroni na jedan dan. Uvek je zadovoljstvo posetiti ovaj čudesni grad na Adidžu.

Ovoga puta imao sam dodatni motiv za pauzu: da vidim svog prijatelja Stefana Valdegamberija -- vodećeg lokalnog političara koji predstavlja Veronu u Regionalnom veću pokrajine Veneto od 2005. godine -- i da dobijem brifing o stanju italijanske politike u ova turbulentna vremena.

Stefano me je odveo u svoje omiljeno lokalno utočište, Osteria Verona Antica. To je pravi mali epikurejski hram. Njegov vlasnik već 13 godina, Davide Veneri, srdačno nas je dočekao, a predivna jela su ubrzo počela da pristižu.

Foto: Ustupljena fotografija

 

Dok smo išli ulicama starog grada ka lokalu, Valdegamberija su meštani u prolazu pozdravili najmanje desetak puta. Poznat je, popularan, a i uživa u tome. Uvek blizak Salvinijevoj Ligi, iako nikada nije njen član, stekao je nacionalni značaj u aprilu 2013. godine, kada je predstavio predlog zakona o raspisivanju referenduma o nezavisnosti Veneta od Italije. U junu 2014. godine Regionalno veće u Veneciji usvojilo je njegov zakon, ali je italijanski Ustavni sud naknadno proglasio referendum nezakonitim.

Reputacija

Valdegamberijeva reputacija "maverika" - koji posebno insistira na tome da je širenje NATO-a na istok osnovni uzrok sukoba u Ukrajini - nije naštetila njegovoj popularnosti.

U nedavnoj TV debati o najnovijem paketu sankcija Evropske unije protiv Rusije, Stefano je dopustio svom protivniku da se zadrži na “nemoralnosti” kupovine nafte i gasa od agresivne sile koja vodi rat protiv svog manjeg suseda.

Njegov komentar je bio: “Dobro, ali ako je tako, onda se sigurno slažete da i mi prestanemo da uvozimo naftu iz Kraljevine Saudijske Arabije. Saudijski režim godinama vodi neobjavljeni rat u Jemenu, njegovi avioni rutinski bombarduju civilne ciljeve, a čak i najkonzervativnije procene govore o broju njegovih žrtava na četvrt miliona. Koja je razlika? Da li vi, gospodine, implicirate da su životi Jemena manje važni od ukrajinskih? Ali to je rasistički, gospodine, rasistički!”

 

 

Ovdje se Valdegamberi nasmejao, budući da je on odlučan i otvoreni protivnik pomahnitale neevropske imigracije preko Sredozemnog mora u Italiju - stav za kojeg ga mediji establišmenta neizbežno optužuju za “rasizam”.

On, međutim, insistira na tome da uopšte nije “rasistički” ocenjivati potencijalne imigrante - samo legalne, redovno procesuirane, naravno - po njihovoj verovatnoj sposobnosti da se integrišu u italijansko društvo, po njihovoj dokazanoj spremnosti da prihvate njene osnovne vrednosti, uključujući hrišćansku religiju, i, ne manje važno, postati neto doprinos zajednici - ekonomski i društveno.

Interesi

Po ovom standardu, insistira Valdegamberi, nikakvi “islamski aktivisti” nikada ne mogu biti primljeni u Italiju, a ne bi trebali biti primljeni ni u Evropu, šta god briselska mašina govori.

Ovo nas dovodi do korumpiranog birokratskog aparata EU, koji je jedan od Valdegamberijevih glavnih predmeta gnušanja. Njegov tamni simbol vidi u liku Federike Mogerini, bivše “visoke predstavnice” EU za spoljne i bezbednosne poslove, “ikone postmoderne” koja nikada nije bila izabrana ni na jednu odgovornu funkciju u svojoj rodnoj Italiji.

 

 

Što se tiče Ukrajine, Valdegamberi insistira na tome da nije “proruski”, već da je striktno fokusiran na najbolje interese zemlje u celini, a posebno na dobrobit njegovog severnog, industrijalizovanog dela, koji uključuje Lombardiju, Furlaniju, Trentino, Pijemonte i, naravno, njegovu vlastitu regiju Veneto.

“Italija je druga najvažnija industrijska sila u današnjoj Evropi, nakon Nemačke”, ističe on, i zato su i Nemačka i Italija na meti Vašingtona i transnacionalnih elita. "Nemamo monetiziranu ekonomiju SAD i Britanije, koje su odustale od proizvodnje. Još uvek imamo hiljade stvarnih preduzeća, velikih i malih, koja stvaraju stvarnu vrednost. Ludilo odustajanja od ruske energije pod američkim pritiskom koštaće Italiju stotine milijardi evra i stotine hiljada radnih mesta, sa katastrofalnim posledicama. Služiće striktno interesima onih globalističkih planera koji žele da nas vide osakaćene enormno povećanim troškovima proizvodnje koji će naš industrijski sektor, koji se već bori, i ostaviti bez posla”, smatra on.

Propaganda 

Ljudi, kako kaže, počinju da shvataju šta se dešava, ali “vlada u Rimu će nastaviti da služi svojim gospodarima preko Atlantskog okeana”. U prvim nedeljama ljudi su bili indoktrinirani da gledaju na rat u Ukrajini crno-belo, navodi Stefano, dodajući da je sada “dve trećine skeptično, a samo jedna trećina još uvek kupi zvaničnu propagandu”.

Tu propagandu nemilosrdno vodi državni medijski konglomerat RAI, kaže Valdegamberi. On smatra neskladnim da RAI i dalje ubira svoju obaveznu taksu od poreskih obveznika, iako deluje kao “propagandni portparol vladajuće elite, njenih državnih službenika i, što je još gore, kao aktivni propagator homoseksualnosti i svih drugih vrsta seksualno devijantnog i moralno lišenog načina života”.

Stefano Valdegamberi je ispravan čovek koji je spreman i voljan da rizikuje u potrazi za onim što veruje da je ispravno za njegovu zajednicu i njegov region. On je, međutim, duboko skeptičan prema konstruktu poznatom kao “italijanska nacija”. On nije tipičan zapadni političar. Činjenica da Valdegamberi još uvek zadržava čvrstu bazu moći u svom rodnom Venetu i da se još uvek smatra legitimnim glasom na nacionalnoj sceni ukazuje na to da Italija ipak nije izgubljen slučaj.

Komentari (0)

Loading