Kuća ljudskih prava i demokratije - Da li je?
Zvučan naziv, izvor velikih reči o demokratiji i ljudskim pravima i naizgled nezavisnog delovanja. Ipak, činjenice govore da je u pitanju samo dobro isprepletana mreža organizacija, pojedinaca, finansiranja i medijskih partnera.
Kuća ljudskih prava i demokratije je savez organizacija koje čine Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.
Međutim, šta se zapravo krije iza ove organizacije? Ko stoji iza njenog delovanja? Odakle stiže novac i na koji način su njeni najistaknutiji predstavnici međusobno povezani?
Kuća ljudskih prava nalazi se na adresi Kneza Miloša 4, dobro poznatoj kao sedište više nevladinih organizacija, čije delovanje deo javnosti godinama ocenjuje kao usmereno protiv državnih i nacionalnih interesa Srbije.
Upravo sa te adrese ova organizacija sprovodi brojne projekte i aktivnosti predstavljajući ih kao borbu za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.
Ipak, postavlja se pitanje - Da li se iza tih zvučnih poruka nalaze i politički ciljevi koji se javnosti ne predstavljaju otvoreno?
Posebno je interesantna povezanost vodećih ljudi organizacija koje čine ovaj savez.
Direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović nalaze se, prema javno dostupnim navodima, u bračnoj zajednici. Ovakve lične i profesionalne veze između predstavnika različitih organizacija pokazuju koliko je nevladin sektor u Srbiji međusobno isprepleten.
Nakon svega prikazanog u dosadašnjem delu serijala, ovakva povezanost više i ne predstavlja iznenađenje.
Kada je reč o finansiranju, obrazac je uglavnom isti. Novac dolazi od različitih međunarodnih organizacija, fondacija, stranih ambasada i donatorskih programa.
Prema podacima koji se navode za period od 2023. do 2025. godine, kroz organizacije okupljene oko Kuće ljudskih prava, prošlo je blizu milijardu dinara. Reč je o ogromnim sredstvima zbog čega javnost ima pravo da zna ko obezbeđuje taj novac, za koje projekte se koristi i kakvi se rezultati njime postižu.
Zanimljiv je i izbor medijskih partnera Kuće ljudskih prava. Među njima se navode televizija N1, koju deo javnosti doživljava kao medij naklonjen opozicionim i antivladinim stavovima, ali i Radio-televizija Srbije, javni medijski servis koji finansiraju građani Srbije.
Kada se saberu lične i organizacione veze, izvori finansiranja i medijska podrška, postavlja se pitanje - Da li je reč samo o nekoliko nezavisnih udruženja okupljenih oko istih vrednosti ili o snažno povezanoj i uticajnoj mreži koja ima ambiciju da oblikuje društvene i političke procese u Srbiji.
Podaci o velikim novčanim sredstvima koja su u prethodnim godinama prošla kroz ove organizacije nameću jednostavna ali važna pitanja.
- Ko određuje njihove prioritete?
- Čije interese zastupaju i pred kim odgovaraju za svoj rad?
Javnost ima pravo da zna ko finansira organizacije koje nastoje da utiču na politički i društveni život Srbije, kao i na koji način se taj novac koristi.
Zato ćemo i u narednim epizodama nastaviti da istražujemo veze, tokove novca i aktere koji stoje iza ove mreže.
Komentari (0)