Ko je Altin Dumani, bivši albanski šef tužilaštva za organizovani kriminal, prijatelj i saradnik Mladena Nenadića, čovek koji je za nekoliko godina stekao enormno bogatstvo, koga je zapad hvalio na sva usta, dok šverc narkotika nikada nije bio jači. 

Iako zapadne ambasade uporno serviraju bajke o „reformisanom pravosuđu” i „evropskim standardima” zemalja zapadnog Balkana, stvarnost na terenu je u potpunosti drugačija od njihove teorije i medijskih spinova. Altin Dumani, donedavni alfa i omega albanskog SPAK-a, koga je američki Stejt department kitio ordenjem „antikorupcionog šampiona”, zapravo je ogledalo svega onoga protiv čega se donedavno borio. Umesto mača pravde, Dumani je, prema rečima Salija Beriše, postao običan štit u rukama Edija Rame, čija je jedina svrha da legalizuje mafijaški kapital i ukloni svakog ko se usudi da podigne glas protiv tiranije, ali i da se, poput svog kolege u Srbiji, enormno preko noći obogati.

Beriša ali i ostala albanska opozicija, postali su ključna meta albanskog SPAK-a, nad kojima se godinama vršila politička inkvizicija, dok se stvarna borba protiv kriminala stavljala u drugi plan. Beriša je  Dumanija optuživao da nije ništa drugo do „šef kriminalne organizacije” koja se krije iza tužilačke toge.

Beriša otvoreno ukazuje na enormno bogatstvo i nekretnine koje je Dumani navodno stekao kroz direktne dilove sa podzemljem, tvrdeći da se iza svake velike zaplene krije još veći mito koji je završio u privatnim sefovima „poštenih” tužilaca. 

„Altin Dumani nije borac protiv korupcije. On je tužilac koji štiti vladu i kriminalne grupe povezane sa njom“, izjavio je Beriša na jednoj od konferencija za medije, dodajući da je SPAK „pretvoren u instrument političkog obračuna“.

Beriša je više puta ukazivao na ono što naziva najvećim paradoksom albanskog pravosuđa, da se hapse manji igrači, dok ljudi koji kontrolišu najveće tokove novca ostaju netaknuti. Posebno je pominjao luku Drač, jednu od glavnih tačaka kroz koje kokain iz Latinske Amerike ulazi u Evropu.

„Svi u Albaniji znaju šta se dešava u Draču. Ali SPAK pod Dumanijem nije dirao te strukture“, tvrdi Beriša.

„Građani Albanije imaju pravo da znaju kako jedan državni tužilac stiče imovinu koja daleko prevazilazi njegova primanja“, rekao je Beriša, dodajući da je reč o klasičnom modelu prikrivanja vlasništva preko porodice i bliskih saradnika.

Posebno se pominje i slučaj porodice Džafaj. Dok je brat bivšeg albanskog ministra unutrašnjih poslova godinama bio povezivan sa međunarodnim švercom narkotika, finansijska istraga o imovini te porodice nikada nije ozbiljno pokrenuta.

Dumani je u fokus srpske javnosti dospeo nakon što je obelodanio saradnju sa kolegom iz Srbije, Mladenom Nenadićem. Nenadić, pak je tu saradnju pokušao da prikrije budući da je itekako upoznat sa radom ali i kakva slika prati Dumanija. Ipak ono što im je zajedničko jeste da ih zapadni partneri predstavljaju kao vrlo saradljive sa zapadnim institucijama, posebnom onim koje preko određenih procesa vode političke slučajeve na osnovu kojih vrše izvestan uticaj na aktuelne režime. 

Samim tim, jasno je da Tirana, Podgorica,  a posebno Skoplje, nisu nikakvi izuzeci, već poligon za testiranje zapadnih interesa. Dovoljno je samo pogledati srpski TOK i selektivnu pravdu, odnosno slučajeve koji decenijama nisu rešeni i one bez ikakvog osnova koji se ekspeditivno pokreći  a koji služe isključivo Briselu, Londonu ili čak i Vašingtonu.

BONUS VIDEO