Na društvenim mrežama pojavio se dokument koji baca novo svetlo na političke ambicije blokadera i njihovu dugoročnu strategiju. Jedan od najistaknutijih aktera tog pokreta, Naim Leo Beširi, javno je izneo plan u deset tačaka, koji, prema njegovim navodima, treba da bude sproveden kroz formiranje nove političke stranke pod nazivom „Samo Evropa Srbiju spasava“ (SESS).

Beširi je na mreži Iks objavio da je plan za osnivanje stranke završen i pozvao pristalice da se pripreme za izbore, očigledno uveren da bi ova politička platforma mogla da im obezbedi pobedu na narednom glasanju. Takva samouverenost dolazi nakon više od godinu dana uličnih blokada, protesta i pokušaja destabilizacije institucija, koje su obeležile delovanje ovog pokreta.

U objavi je izneo i niz političkih obećanja i stavova koji jasno oslikavaju pravac u kojem bi se, prema njegovoj viziji, zemlja kretala ukoliko bi blokaderi došli na vlast. Među navodnim prioritetima navodi se ukidanje budžetskog finansiranja, uspostavljanje ambasade u Prištini, ubrzano članstvo u Evropskoj uniji, kao i distanciranje Srbije od tradicionalnih saveznika.

Posebno je upadljivo to što Beširi otvoreno govori o postojanju spiskova za hapšenja, čime je direktno zapretio političkim neistomišljenicima zatvorom. U istom kontekstu, najavio je raskid političkih i strateških veza sa Republikom Srpskom, ali i sa Rusijom, ignorišući činjenicu koliko su te veze duboko ukorenjene u državnoj politici i interesima Srbije.

U maniru političkog lobiranja koje je godinama prepoznatljivo u regionalnim sporovima, Beširi je najavio i otvaranje ambasade u Prištini, što se u domaćoj javnosti tumači kao direktan signal priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Ovim javnim istupom, Beširi je, prema mišljenju brojnih analitičara, potvrdio ono što se blokaderima od početka zamera – da njihovo delovanje nije usmereno na dijalog ili reformske procese, već na politički revanšizam, kažnjavanje neistomišljenika, institucionalni progon i radikalno preusmeravanje spoljne politike Srbije.

Plan u deset tačaka, koji je sada dospeo u javnost, dodatno učvršćuje sumnje da su ulični protesti i blokade bili samo uvod u pokušaj formiranja političke strukture sa jasno definisanom agendom, čiji su ciljevi u direktnoj suprotnosti sa postojećim državnim prioritetima i ustavnim poretkom.