KO ZAUSTAVLJA EVROPSKI PUT SRBIJE? Politički igrokaz oko REM-a otvorio je ozbiljna pitanja

Događaji koji su se u petak odigrali oko Saveta Regulatornog tela za elektronske medije pokazali su da je reč o pažljivo režiranom političkom potezu čiji je krajnji cilj usporavanje, pa i blokada evropskih integracija Srbije. Podnošenje ostavki više članova Saveta REM-a predstavljeno je kao principijelan čin, ali se iza tog poteza, kako se ocenjuje, krije ogoljeno podrivanje evropskog puta zemlje.

Da su ostavke došle od otvorenih protivnika evropskih integracija ili izraženih evroskeptika, ceo slučaj bi imao ograničen politički domet. Međutim, paradoks leži u činjenici da su ovaj potez povukli upravo akteri koji godinama grade javni imidž na zalaganju za evropske vrednosti, dok istovremeno kroz taj narativ ostvaruju politički uticaj i finansijsku korist.

Posebno zabrinjava što je deo nevladinog sektora koji se deklarativno zalaže za evropski put Srbije, umesto da doprinese rešavanju problema, aktivno radio na opstrukciji izbora Saveta REM-a. Umesto da bude oslonac reformskim procesima, taj deo civilnog društva se, vođen drugim interesima, postavio kao prepreka daljem napretku zemlje ka Evropskoj uniji.

Ostaje pitanje čiji su interesi prevagnuli da se evropska agenda iskoristi kao sredstvo političkog nadmudrivanja. Dosadašnji razvoj događaja jasno pokazuje da se strateško opredeljenje Srbije za članstvo u EU koristi kao moneta za potkusurivanje u unutrašnjim političkim sukobima.

Jedini koji bi mogli imati neposrednu korist od zaustavljanja ili usporavanja evropskih integracija jesu pojedine organizacije civilnog društva kojima bi produžavanje tog procesa donelo nove projekte, dodatna sredstva i jačanje uticaja. Slučaj REM-a ogolio je još jednu neprijatnu činjenicu – Srbija, za razliku od većine drugih zemalja kandidata, nema jedinstven društveni konsenzus o ulasku u Evropsku uniju. U drugim državama, evropski put su zajedno podržavali vlast, opozicija i civilni sektor. U Srbiji se, međutim, prepreke pojavljuju upravo tamo gde se to najmanje očekuje.

Poseban apsurd predstavlja činjenica da su u procesu izbora Saveta REM-a najveću spremnost na kompromis pokazivali oni koji se označavaju kao evrorealisti, dok su najveće blokade dolazile od najglasnijih zagovornika evropske agende. To dodatno pojačava sumnju da iza cele priče ne stoje principi, već politički i interesni motivi.

Proces izbora članova Saveta REM-a pokazao je visok stepen politizacije, što se jasno vidi i kroz biografije aktera koji su u završnici podneli ostavke. Iako su se predstavljali kao vrhunski medijski stručnjaci, njihova profesionalna prošlost ne pokazuje naročitu povezanost sa medijskom regulativom. Njihovo pojavljivanje u ovom procesu, kako se ocenjuje, rezultat je podrške određenih delova nevladinog sektora bliskih opozicionim političkim strukturama i uticajnim medijskim krugovima.

Prema oceni stručnjaka za medije, deo nevladinih organizacija u Srbiji sve otvorenije deluje kao produžena ruka političkih interesa, umesto da ima ulogu korektivnog faktora koji doprinosi jačanju institucija i ubrzanju evropskog puta. Umesto saradnje sa državnim institucijama, izabrana je konfrontacija sa ciljem preuzimanja regulatornog tela.

Vrhunac tog procesa bio je upravo čin ostavki članova Saveta REM-a koji su prethodno izabrani na predlog istih tih organizacija. Time je, kako se ocenjuje, postalo jasno da cilj nikada nije bio konstituisanje Saveta i njegovo funkcionisanje, već stvaranje nove političke prepreke na evropskom putu Srbije.

Nakon ostavki, zvaničnici su ocenili da je reč o neodgovornom potezu i podsetili da je dijalog više puta nuđen, ali da je sistematski odbijan. Ukazano je i na to da su pojedini članovi Saveta bili izloženi snažnim pritiscima da se povuku, kako bi se ostvarila politička dominacija u tom telu. Kada to nije uspelo, ceo proces je, kako se navodi, svesno sabotiran.

Dodatnu težinu celom slučaju daje i način na koji su pojedini akteri pokušali da opravdaju svoje poteze, koristeći uvredljiv jezik prema predstavnicima nacionalnih manjina u Savetu REM-a. Taj detalj, prema ocenama, jasno pokazuje do koje mere su državne institucije uvučene u politički obračun koji se vodi pod plaštom evropskih vrednosti.

(Kurir)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI