OPASAN DIL ŠESTORICE EPISKOPA I ANTISRPSKIH MEDIJA - METE SPC I PATRIJARH PORFIRIJE

 

To je veoma precizno objašnjeno u tekstu koji je danas objavljen na portalu „Sunčanik“, a koji vam prenosimo u celosti.

„Na zvaničnim internet stranicama eparhija dizeldorfsko-nemačke, crnogorsko-primorske, zahumsko-hercegovačke i istočnoameričke objavljen je tekst ili, preciznije, pismo pod naslovom „Poziv na poštovanje studenata, odgovorno izražavanje i izveštavanje“. Pismo su, po sledećem redosledu, potpisali Mitropolit nemački Grigorije, Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, Mitropolit žički Justin, Mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, Arhiepiskop  zapadnoamerički Maksim i Episkop istočnoamerički Irinej. Pismo je, gotovo u isto vreme kada je objavljeno na zvaničnoj internet stranici Mitropolije crnogorsko-primorske (28. februara 2025. godine u 16,00 časova), objavljeno na portalu Nova.rs Nepuna 23 minuta kasnije, pismo je objavljeno na portalu N1.

Alo

 

Pismo, iz nekog razloga, nije objavljeno na zvaničnim internet stranicama Eparhije žičke i Eparhije zapadnoameričke. Navedeni i lako proverljivi podaci jasno ukazuju da je pismo sinhronizovano objavljeno na navedenim zvaničnim internet stranicama četiri eparhije Srpske Pravoslavne Crkve i portalima dva medija preko kojih se godinama, a posebno tokom prethodnih meseci, vodi najprljavija i do sada neviđena propaganda protiv Srpske Pravoslavne Crkve i Patrijarha srpskog Porfirija. Ova zabrinjavajuća saradnja i sinhronizacija četiri eparhija Srpske Crkve i dva anti-crkvena elektronska medija nije jasna samo neznavenima i neupućenima. Ipak, Sveti Arhijerejski Sabor jeste nadležan da se pozabavi ciljem saradnje nekolicine episkopa Srpske Pravoslavne Crkve sa anticrkvenim medijima na polju anticrkvene propagande. Nesporno, pismo ima adresante. Tu je lako doći do odgovora, jer su se adresanti, istina protivno crkvenom redu, potpisali. Nije slučajno i ovom prilikom, kao i u nekim drugim, namerno prekršen crkveni red. Prvi u ovoj grupi potpisnika nije najstariji arhijerej, kako to nalaže crkveni red. Prvi je onaj koji nije najstariji, a najstariji, koji bi trebalo da bude prvi, zauzima treće mesto koje mu, po godinama arhijerejske službe, među potpisnicima nikako ne pripada. Prvi se nalazi na mestu koje mu, shodno crkvenom poretku, nikako ne pripada, ali mu je, iz razloga koji su znani samo potpisnicima, sa određenim ciljem dodeljeno prvo mesto kojim se ništi liturgijski i crkveni poredak.

Zašto se onaj koji, shodno crkvenom poretku, nije prvi i koji ne može biti prvi nalazi na prvom mestu valjda će, ako ne javnosti, a ono Svetom Arhijerejskom Saboru, odgovoriti drugi, treći, četvrti, peti i šesti potpisnik. Možda bi ovaj poredak u pismu ili besporedak crkveni bolje mogao da objasni selektor ove grupe episkopa, ali je on još uvek nepoznat. Crkveni redosled je prekršen samo kod prvog, a sledstveno tome i kod trećeg potpisnika dok se drugi, četvrti, peti i šesti potpisnik nalaze na svojim mestima u ovom, za neke čudno, a za neke prirodno selektovanom timu. Javnost je ostala uskraćena i za pravo da zna po kom kriterijumu je još uvek nepoznati selektor odabrao ovih šest potpisnika. Zašto, na primer, među potpisnicima nema Mitropolita mileševskog, Episkopa budimljansko-nikšićkog, vikarnog Episkopa dioklijskog, vikarnog Episkopa humskog i drugih episkopa Srpske Pravoslavne Crkve? Još uvek je nepoznanica da li su selektor, autor(i) i potpisnici ovo pismo ljubazno ponudili i drugim arhijerejima na potpis i kakvi su bili njihovi odgovori. Ili su, možda, smatrali, zajedno sa selektorom, da su njih šestorica dovoljni za ostvarivanje projektovanog cilja u Crkvi.

Dalje, nesporno je da pismo nema adresata. Prvi, drugi, treći, četvrti, peti i šesti potpisnik, sudeći po sadržaju teksta koji je objavljen na eparhijskim internet stranicama u Dizeldorfu, Cetinju, Trebinju i Nju Rošelu kod Njujorka, nisu naveli adresata, pa se može reći da se radi o pismu bez adresata i javne adrese. I sve bi to tako možda i moglo da se tako shvati da nije novinara portala Nova.rs i N1.

Poražavajuća je činjenica da novinari portala Nova.rs i N1 znaju ko je adresat dok se šestorica potpisnika pisma ne mogu pohvaliti tim saznanjem bez obzira što su se potpisali. Novinari portala Nova.rs i N1 su vrlo precizno, za razliku od šestorice adresanata/potpisnika pisma, naveli je „pismo upućeno Patrijarhu srpskom Porfiriju” iako to pismu nigde nije navedeno. Odakle to znaju novinari, a ne znaju potpisnici?

I, dok su javnosti poznata imena adresanata/potpisnika pisma, uočljivo je da je javnost ostala uskraćena za ime(na) autora ovog pisma. Ko je stvarno ovo pismo? Da li je autor teksta prvi koji nije i ne može biti prvi, ali jeste prvopotpisani ili je neki, na primer, peti od potpisnika? Sudeći po dometima i dosadašnjim autorskim (ne)ogledanjima potpisnika, može se tvrditi da barem četvorica od njih šestorice nisu kadri da sastave navedeni tekst, ali se pokazalo da jesu kadri da se potpišu na kraju pisma. Bez obzira što je u ovom slučaju brutalno uskraćeno pravo javnosti da zna ime(na) autora pisma verujem da Sveti Arhijerejski Sabor neće biti uskraćen za tu važnu informaciju.

Uočljivo je da od šestorice potpisnika pisma samo jedan, i to trećepotpisani, ima kanonsku jurisdikciju u Srbiji. Trećepotpisanom nisu trebali ostali da bi se brinuo pitanjima koja se tiču eparhije koja mu je, odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora, poverena na duhovnu brigu i upravljanje. Može biti i to da trećepotpisani nije u stanju da o materiji koja je predmet javnog pisma bez adresata, kao ni o drugim važnim temama, promišlja sam i bez tuđe pomoći. Bilo bi prirodno i crkveno da je pomoć i savet, ako

je to tako, potražio od episkopa koji, kao i on, imaju kanonsku jurisdikciju u Srbiji.  Ali, izgleda da nisu nadležni oni episkopi koji su isto kao i on, odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora, nadležni u Srbiji, ali za trećepotpisanog jesu nadležni oni koji nisu nadležni, a žive u Nemačkoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i istočnoj i zapadnoj Americi!?! Da li to znači da u eparhiji trećepotpisanog svako za sve može biti nadležan?

Prema saznanjima potpisnika ovih redova, šestorica potpisnika su pismo uputili Patrijarhu srpskom Porfiriju preko kabineta. Naravno, svaki od šetorice potpisanih episkopa, pa i sva šestorica zajedno, imaju pravo da se obrate Patrijarhu srpskom u svakom trenutku i to im niko ne spori. Ostaje upitno zbog čega, kada je pismo upućeno Patrijarhu srpskom u internoj crkvenoj proceduri, šestorica potpisnika nisu sačekali, kako bi i priličilo ozbiljnim i odgovornim ljudima, a posebno episkopima Srpske Crkve, da im Patrijarh srpski i odgovori poštujući unutrašnju crkvenu proceduru.

Potpisnici su, brže bolje, pismo učinili javnim tako što su ga dostavili isključivo elektronskim medijima koji prednjače u najprljavijoj propagandi protiv Srpske Crkve i Patrijarha Porfirija. Logičan je zaključak da su se potpisnici pisma, svaki pojedinačno i svi zajedno, na taj način stavili u službu protiv sopstvene Crkve i Patrijarha srpskog. I to, shodno kanonskom redu i crkvenom poretku, jeste pitanje za Sveti Arhijerejski Sabor. Sudeći po sadržaju pisma, šest episkopa/adresanata/potpisnika pisma se na ovaj korak odlučilo zbog teksta Mitropolita kruševačkog Davida. Nije jasno zbog čega se, kad su već toliko povređeni, nisu prvo obratili Mitropolitu Davidu koji je pisao, potpisao i objavio tekst „Zduhači, manitoši i ljudi od veresije“. Još je nejasnije zbog čega su se, preskačući Mitropolita Davida kao autora teksta, obratili Patrijarhu srpskom koji nije autor tog teksta. Može biti da su hteli da prijave Mitropolita Davida Patrijarhu srpskom, ali ipak za ta pitanja nije lično nadležan Patrijarh srpski nego Sveti Arhijerejski Sinod u prvoj i Sveti Arhijerejski Sabor u drugoj i poslednjoj instanci.

Da je pismo ostalo u unutrašnjoj crkvenoj upotrebi onda ne bi bilo pristojno da se čita i komentariše, ali s obzirom da je pismo, voljom potpisnika, vrlo ciljano i namerno učinjeno javnim onda je ono podložno i javnoj analizi, jer, po autoru ili autorima i potpisnicima pisma, „riječ služi za sporazumevanje“. A da bismo se sporazumeli prvo moramo da pročitamo i razumemo napisane ili izgovorene reči. Sudeći po sadržaju pisma šestorice episkopa, u Srpskoj Crkvi i u Srbiji ne postoji nijedan drugi problem osim Mitropolita kruševačkog Davida i njegovog teksta!?! Šestorica potpisnika nisu naveli nijedan drugi problem, čak ni u eparhijama koje su im poverene na upravu. Ako je to tako, onda po pesniku, nisu trebali trošiti divit i hartiju i potezati toliki elektronski put, preko Nova.rs i N1, da bi se to pitanje rešilo. Moglo je to i lakše, i drugačije i, naravno, crkvenije. Ali, nije!

Primetno je da se na tekst Mitropolita Davida nije žalio niko osim Nova.rs i N1, a onda su se priključili potpisnici pisma kako bi se stekao utisak da ima nekoga od ožalošćenih i opečaljenih kad već nema nikoga. Šestorica potpisnika pisma priznaju pravo svakome da se „bori za ono u šta veruje da je istinito“ i da se „bori tako kao da njegovo delovanje može uticati na tok događaja, makar možda ne bude tako, ali uvek nošen pravilom da ne objavljuje ili ne izgovara ništa što bi moglo potaknuti na mržnju“. Zašto to pravo priznaju svakome osim Mitropolitu Davidu? Zašto su svojim pismo javnost, preko Nova.rs i N1, „potaknuli na mržnju“ prema njihovom bratu – Mitropolitu Davidu? I, zašto ne vide toliku mržnju i propagandu protiv Srpske  Crkve i Patrijarha srpskog kojom se kontaminira javnost u Srbiji gore nego 1945. godine?

U ime kog svog prava svaki od šestorice pojedinačno i sva šestorica potpisnika pisma zajedno poriču pravo Mitropolitu Davidu na stav i mišljenje? U ime kog jevanđelskog načela ili opšteg civilizacijskog principa šestorica potpisnika imaju pravo da Mitropolitu Davidu podmeću reči koje nije izgovorio i tumačenjem stvaraju virtuelnu stvarnost kako bi se, preko eparhijskih sajtova i Nova.rs i N1, obračunali sa sopstvenom Crkvom i Patrijarhom srpskim? Na kraju, odakle taj nesmir i odakle taj nemir koji episkopima/potpisnicima pisma ne dozvoljava da ovu temu rasprave na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora? Od kada su to Nova.rs i N1 postali za njih važniji od Svetog Arhijerejskog Sabora? Piše autor ili sa koautorom da „ne smemo dozvoliti da takva retorika uzme maha u našem narodu i Crkvi“. I šta bi, po mišljenju šestorice potpisnika pisma, Patrijarh Porfirije trebalo da preduzme posle njihovog pisma prema Mitropolitu Davidu, a da to bude u skladu sa Sveštenim kanonima Pravoslavne Crkve i Ustavom  Srpske Pravoslavne Crkve? Ovo pismo, na žalost, nije pisano Patrijarhu srpskom nego protiv Patrijarha srpskog, a povod je falsifikovani i neistinito prikazani tekst Mitropolita Davida. I to treba javno reći!

Da li šestorica potpisnika pisma smatraju da su pametniji i odgovorniji od ostalih 50 episkopa Srpske Pravoslavne Crkve? Ili, da li smatraju da svi ostali, osim njih, spavaju dubokim snom, pa su oni samopozvani da ih bude javnim prozivanjem i delovanjem protiv sopstvene Crkve preko Nova.rs i N1? Od kada se to preko Nova.rs i N1, a ne preko Svetog Arhijerejskog Sinoda i Svetog Arhijerejskog Sabora, zahteva da se „naposletku preispita uređivačka politika zvanične internet stranice Srpske Pravoslavne Crkve“?

Nije ovo pismo kao i svako drugo. Ovde se radi o grupašenju koje je zabranjeno 18. kanonom IV Vaseljenskog sabora. I prema tome se tako treba i postaviti. Ovo je, da citiramo pismo, „sramotni pečat na Telu Crkve“.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI