Zabrinutost Srba koji ne poseduju tzv. kosovska dokumenta je, kako se bližimo 15. martu i najavljenoj primeni Zakona o strancima, sve veća, dok je integracija prosvete i zdravstva koju vlasti u Prištini povezuju sa ovim zakonom, glavni cilj primene propisa, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. I dok tzv. Kosovo kroz primenu Zakona o strancima, vešto zaobilazi sve obaveze iz sporazuma postignutih u dijalogu i dolazi do svojih ciljeva, Srbi postaju stranci u svojim domovima. Međunarodni faktor do sada nije pokazao razumevanje za široki spektar problema sa kojima će se od 15. marta suočavati srpska zajednica, a prema rečima naših sagovornika, stupanje na snagu Zakona o strancima izazvaće „lančanu reakciju“, i dovesti do etnički čistog Kosova i Metohiej, dok je jedino rešenje odlaganje do dogovora u okviru dijaloga.

Nakon što je njegova primena dva puta odložena, prema najavama iz Prištine, Zakon o strancima stupiće na snagu 15. marta, uprkos upozorenjima političkih predstavnika Srba sa KiM, zvaničnog Beograda i cele srpske zajednice da će on biti fatalan po njih ali i preostale institucije – zdravstvo i prosvetu.

Dok se pozivaju na evropske zakone o strancima, tzv.  kosovska vlast uverava da zakon neće biti korišćen kao pritisak na Srbe, u šta je teško poverovati, obzirom na kaznene mere koje će biti preduzete usled nepoštovanja propisa.

Uz podršku Evropske unije, koja je juče za Kosovo onlajn saopštila da podržava napore tzv. Vlade Kosova da osigura da sva lica koja borave na KiM budu propisno registrovana u skladu sa tzv.  kosovskim zakonima i da im se obezbede tzv. kosovska dokumenta, Srbi na KiM se uvode u veliki problem.

I dok Misija Oebsa na KiM "pažljivo prati dešavanja" u vezi sa usvajanjem Zakona o strancima, tzv.  "Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova" potrudilo se da srpskoj zajednici pokaže „kako da budu stranci u svojim domovima“, tako što je otvorilo informativnu besplatnu telefonsku liniju gde će na poziv dati sve neophodne informacije.

Na pitanje koje su najčećše dileme građana po pitanju zakona, do objavljivanja ovog teksta, ministarstvo nije uputilo odgovor redakciji Kosovo onlajna.

Onemogućena elementarna prava

Dok jedni podržavaju, drugi posmatraju, treći informišu – Srbima se primenom Zakona o strancima onemogućavaju elementarna prava, a integracija zdravstvenog i prosvetnog sistema, na način na koji je to zamislila Priština, vodi do njihovog zatvaranja, ocenjuje docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić.

Smatra da još uvek ima vremena da se međunarodnoj zajednici ukaže na fatalan ishod primene ovog, prema njegovim rečima, protivustavnog propisa.

Čelić je za Kosovo onlajn naglasio i da su propisi ciljano napisani tako i da će se ciljano sprovoditi tako da učine udar na vitalne institucije srpskog naroda.

"Moje stanovište je da će primena tih propisa imati fatalan uticaj na Srbe na Kosovu i Metohiji, na njihove institucije. Po proceni, devet do deset hiljada Srba samo na severu KiM nema lične karte tzv. Prištine, bilo jer zbog administrativnih prepreka ne može da ih ima, bilo zbog prigovora savesti. Njima će biti onemogućeno uživanje elementarnih prava, pravo na slobodu kretanja, pravo na dom, oni neće moći da borave duže tri dana u svojoj rođenoj kući. Da ne kažem šta će biti sa studentima iz centralne Srbije, sa severa Crne Gore, koji tradicionalno studiraju u Univerzitetu u Prištini, šta će biti sa gotovo dve trećine nastavnika, profesora univerziteta koji ili nisu sa Kosova i Metohije ili ne mogu iz birokratskih razloga ili prigovora savesti da imaju ličnu kartu Prištine, dakle biće onemogućem rad Univerziteta“, navodi Čelić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, to je prvi korak ka integraciji, a, kako dodaje, integracija srpskih institucija, onako kako je to Priština zamislila, predstavlja siguran put u njihov nestanak.

"To znači jednu lančanu reakciju, odlazak najpre dece na školovanje u centralnu Srbiju, u druge sredine, odlazak dece podrazumeva kasnije i spajanje porodica, dakle odlazak roditelja, i nije teško zaključiti da bi to imalo fatalne posledice, ne samo po institucije, nego i po čitav preostali srpski narod na Kosovu i Metohiji“, ističe sagovornik.

Kako dodaje, poslednji je čas da i akademska zajednica digne glas protiv primene propisa, ali i da se alarmira i međunarodnoj zajednici i Beogradu da ovaj propis i njegova primena može imati fatalne posledice po srpsku zajednicu.

„Stranci reaguju onda kada na terenu imaju problem. Prema tome, ako nema problema, onda nema ni reakcije. Oni znaju da će biti problema, to je jasno, međutim mislim da treba da im se ukaže da će taj problem biti takvih razmera da Kosovo i Metohija više neće biti multietničko društvo. Ako zaista to žele, onda treba jasno i glasno da im se ukaže - njima na dušu etnički čisto Kosovo, očišćeno od Srba“, navodi Čelić.

Čelić naglašava da je Zakon o strancima protivustavan, te da se na to mora ukazati strancima ali i institucijama na KiM.

"Čini mi se da još uvek ima prostora da se i po tom osnovu i strancima, a možda i institucijama unutar KiM ukaže na protivustavni propis.  On ne poštuje ni stečena prava Srba, ni slobodu kretanja, on proglašava 220.000 izbeglica strancima, što je nezapamćeno u međunarodnom uporednom pravu. Tako da mi se čini da, ma koliko bili svesni i blagonakloni odnosu sa Prištinom, još uvek ima prostora da se izvrši pritisak na međunarodnu zajednicu u smislu ukazivanja na fatalne posledice ukoliko se budu premenili ovi propisi“, poručuje Čelić.

Na udaru i Univerzitet

Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Arsić istakao je da su zaposleni i studenti na tom univerzitetu zabrinuti zbog najavljene primene Zakona o strancima, jer veliki broj njih ne poseduje kosovska dokumenta, kao i da bi primena tog zakona bila veliki problem za celu srpsku zajednicu.

Rektor Arsić je za Kosovo onlajn kazao da je Univerzitet u Severnoj Mitrovici jedan od stubova srpskog društva na KiM, a da je nametanje režima koji bi onemogućio rad Univerziteta veliki problem.

"Najavljena primena zakona, a zatim njihovo odlaganje na par meseci pokazuje koliko je to ozbiljno pitanje posebno kada se radi o Univerzitetu. Univerzitet je jedan od stubova našeg društva na Kosovu i Metohiji i uz zdravstveni sistem predstavlja oslonac našem narodu. Svako nametanje nekog režima koji bi onemogućio rad našeg Univerziteta predstavlja veliki problem, ne samo za Univerzitet kao nastavnu istraživačku jedinicu, nego za celo naše društvo. Naravno da je to izazvalo veliku zabrinutost i među studentima i među nastavnicima iz opravdanih razloga, jer odredbe zakona predveđaju restriktivne mere u odnosu na boravak ljudi koje oni smatraju strancima, a u takvoj situaciji bi se na našem Univerzitetu našao veliki vroj zaposlenih i studenta“, kazao je Arsić.

Rektor je objasnio da od 1.100 ljudi zaposlenih na Univerzitetu, 500 nema kosovska dokumenta, kao i više od 2.000 studenata.

„Po tom zakonu oni bi se automatski našli u režimu da su stranci i bio bi im ograničen boravak na Kosovu i Metohiji, ne bi mogli da pohađaju nastavu, ljudi ne bi mogli da dolaze na posao. To bi na neki način značilo gašenje našeg Univerziteta i zato je izazvalo veliku zabrinutost“, dodao je Arsić.

Naglasio je da je Univerzitet u prethodnom periodu učinio sve da ukaže na velike posledice koje bi takva odluka imala, ne samo po Univerzitet, nego i po celu srpsku zajednicu.

„Mi smo sve vreme bili u kontaktu sa međunarodnim predstavnicima, jer smo ubeđeni da od njih to zavisi, da bez njihove saglasnosti neće Priština moći da sprovede to u delo. Moram da kažem da smo nailazili na razumevanje, pa je verovatno i odluka o odlaganju primene tih zakona posledica nekih razgovora sa njima i ukazivanja na činjenično stanje. Mi ništa ne izmišljamo, ne govorimo neistine, nego pričamo samo o konkretnim podacima. Smatramo da svaka akcija i svaka aktivnost mora da bude deo zajedničkog dogovora sa našim organima“, kazao je sagovornik.

Prema njegovim rečima, odlaganje primene Zakona o strancima značilo bi da Univerzitet nastavi da funkcioniše normalno, kao i do sada.

"Uprkos svim ovim dešavanjima, u poslednjih meseci radimo u oteženim uslovima, ali normalno. Sve nastavne aktivnosti, naučno-istraživačke aktivnosti, projekti, sve aktivnosti vezane za studente se odvijaju normalno. Naravno da ima zabrinutosti, imamo i dosta ljudi koji su se ispisali sa fakulteta, to je naš najveći problem. Problem je kako će se to odraziti na upisnu politiku za sledeću školsku godinu. To su stvari koje nas vrlo čine zabrinutim i teraju nas, da kažem, da budemo na tom planu proaktivni, da budemo u kontaktu sa svim akterima koji odlučuju o ovom pitanju“, poručio je rektor Arsić.

Demantovao je navode o integraciji Univerziteta u tzv. kosovski sistem, kao i premeštanje istog u centralnu Srbiju.

"Isto moram da naglasim da je problem to što se šire različite dezinformacije kada se radi o statusu našeg univerziteta, o nekakvoj integraciji, iseljavanju Univerziteta, razmeštanju u druge gradove u Srbiji. Moram ovom prilikom da demantujem, i da, ne znam po koji put više, kaže, da su to samo glasine i spekulacije, da to šire ljudi koji ne misle dobro našem univerzitetu i našem narodu. Mi nemamo nikakve zvanične informacije, niti potvrde da se na tome radi“, naglasio je Arsić.

Bez novih odlaganja

Saradnik NVO Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka ne očekuje da će doći do novih odlaganja primena zakona o strancima i vozilima, jer bi to, kako ističe, predstavljalo svojevrsni poraz za kosovsku vladu. Ipak, mišljenja je da bi to pitanje trebalo rešiti u okviru dijaloga, jer ono pogađa mnoge kategorije ljudi.

"Nisam siguran koliko je tzv.  kosovska vlada spremna da ponovo odstupi od toga, u smislu da ona kaže da će biti odloženo na neki neodređeni rok dok se ne reše sve one zabrinutosti koje ima srpska zajednica,  zato što bi to bio jednostavno poraz za njih. Već su odlagali dva puta i to bi bio poraz za njih, u kontekstu toga da bi njihovi politički protivnici mogli da kažu da oni sada odustaju, da ono što su govorili da ne trpe diktat stranaca - da se sada to dešava u praksi i da popuštaju srpskoj zajednici, što nije bio njihov princip rada i delovanja“, kazao je Šljuka za Kosovo onlajn.

Kako je naveo, pitanja koja obuhvataju ovi zakoni su strukturni problemi koji ne mogu jednostavno da se reše, pa ne vidi drugo rešenje, osim da se njihova primena odloži na neodeđeni period.

„Zato mnogi kažu da ovo jeste situacija možda i značajnija ili dramatičnija od one situacije kada je ukinut dinar. Ovo pogađa mnogo ljudi i na različite načine, neke pogađa u kontekstu primene oba zakona, neke u kontekstu jednog zakona. Dosta je pojedinačnih slučajeva, i to nisu problemi koji mogu da se reše jednom odlukom, da recimo kažu istolerisaćemo jednu stvar, i to će rešiti sve probleme. To nije tako, jer su specifični zakoni, utiču na različite ljude u različitim aspektima i to dovodi do toga da će hiljade i hiljade ljudi imati različite probleme koji će morati da se adresiraju zasebno“, dodao je naš sagovornik.

Zbog svega toga, naglasio je, nije realno očekivati da će kosovske vlasti primenu zakona odložiti, ili barem ne na dug period.

„Mislim da će oni krenuti sa primenom i da će se posledice te primene videti kod određene grupe građana, onih koji ne stignu na neki način da se prilagode tome. Imamo situaciju da se vodi dialog između Beograda i Prištine, gde odveđene stvari i dalje nisu adresirane.  A kosovska vlada želi da se pravi da ona ima apsolutno pravo na punu primenu svojih zakona, da se ponaša kao i svaka druga država u smislu Zakona o strancima. On je sličan nekim evropskim praksama, međutim situacija na Кosovu, činjenica da imamo dialog, da imamo mnoga nerešena pitanja, pa i u samom kontekstu tog civilnog registra, matičnih knjiga, ljudi koji nisu mogli da dobiju dokumenta iz različitih razloga - kada imamo sva ta nerešena pitanja, nije umesno da se primenjuje jedan takav zakon“, kazao je Šljuka.

Prema njegovim rečima, tzv.  kosovska vlada svesna je problema u kojima će biti srpska zajednica nakon primene ovih zakona.

„Verujem da je kosovska vlada svesna toga da će primena tih zakona dovesti u problem mnoge ljude. Mislim da su bili svesni, kada su se odlučili na punu primenu, da će to negativno uticati na srpsku zajednicu, pa čak i u kontekstu priča o integraciji školstva i zdravstva. To su različiti procesi koje treba rešiti u dijalogu i formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Oni sve to pokušavaju da rade unilateralno“, zaključio je Šljuka.

Prosveta i zdravstvo pod kontrolom Prištine

Istoričar Aleksandar Gudžić kazao je da tzv.  Kosovo primenom Zakona o strancima želi da zaobiđe sve obaveze iz sporazuma postignutih u dijalogu i da prosvetni i zdravstveni sistem koji funkcionišu pri Srbiji stavi pod svoju kontrolu.

Gudžić je za Kosovo onlajn kazao da prema Ahtisarijevom planu zdravstvo i prosveta imaju najveći mogući stepen autonomije, što Priština želi da promeni.

„Priština želi da primenom ovog zakona zaobiđe sve moguće sporazume koje je Кosovo do sada potpisalo, ako hoćete i sopstveni Ustav, i sopstvenu zakonsku regulativu. Ustav Кosova, koji se bazira na Ahtisarijevom planu, predviđa najveći mogući stepen autonomije za Srbe u oblasti zdravstva i prosvete. Ovim zakonom Priština želi da zaobiđe međunarodne sporazume i obaveze proistekle iz tih sporazuma i jednostranom primenom tog zakona želi da poslednja dva oblika autonomije koje imaju Srbi na Кosovu - a to su zdravstvo i prosveta - stavi pod svoju kontrolu“, naveo je Gudžić.

Prema njegovim rečima, zakon o strancima će otežati život Srba na KiM.

„Pod parolom različitih licenci i dozvola za rad, verovatno će dobar deo prosvetnih radnika i profesora na fakultetu biti sprečen da rade“, rekao je Gudžić.