SVETAC KOJI JE ŽIVEO U ŠUPLJOJ BUKVI NA KOSOVU Danas proslavljamo Svetog Joanikija Devičkog, njegova molitva leči dušu
Oko njega se ubrzo sakupilo monaško bratstvo, a Joanikije je uživao i veliki ugled među običnim svetom. Ali u potrazi za usamljenim mestom gde će moći da se preda veri, on odlazi u Drenicu. Na mestu zvanom Devič, u jednoj šupljoj bukvi, uredio je sebi stanište i tu ostao da živi.
Meštani sa celog zapadnog Kosova dolazili su da čuju njegove mudre reči ili da umole isceljenje.
Kad je za Joanikijevu isceliteljsku moć saznao despot Ðurađ Branković, doveo mu je svoju teško bolesnu ćerku. A u znak zahvalnosti za njeno izlečenje podigao je u Deviču crkvu posvećenu Vavedenju, a zatim i ceo manastir.
U ovom manastiru je Joanikije Devički doživeo duboku starost gde je i umro 1430. godin, a njegove mošti se nalaze u Deviču.
Za vreme Prvog svetskog rata austrougarski vojnici, po naređenju jednog mađarskog oficira, pokušali su da razvale Joanikijevu grobnicu, ali u tome nisu uspeli
Početkom Drugog svetskog rata Albanci su zapalili manastir Devič, a igumana Damaskina Boškovića ubili. Ali već 1947. godine monahinja Paraskeva je s jednom iskušenicom, docnije monahinjom Teklom, obnovila manastir.
Manastir Devič oskrnavila je i OVK rajem juna 1999. godine nakon povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa KiM i dolaska francuskih snaga Kfora. Nažalost, manastir je opljačkan, razbijena je ploča na ćivotu Svetog Joanikija, a ikone su oskrnavili pripadnici OVK. Marta 2004. manastir je spaljen u prisustvu vojnika Kfora.
Grobnica Joanikija Devičkog je otvorena i oskrnavljena, a kasnije je delimično obnovljena i od 2012. čuva ga policija.
Molitva
- O, sveti Joanikije Devički i podvižniče Crnorečki, pogledaj sa Neba na nas jadne i bedne, nedostojne da se i zovemo ljudi, jer smo se gresima upodobili najgorim skotovima, čak smo postali i gori od njih, činivši svaku vrstu bezakonja. Pogledaj, dok još ne bude sasvim kasno, pa nas molitvama tvojim podigni iz blata, poteraj nas iz kaljuge u kojoj se valjamo, i povedi nas na vodu pokajanja, kako bi se oprali od svake grehovne prljavštine. Preni nas iz sna neosetljivosti kako bi se što pre setili da nosimo besmrtnu dušu u sebi, koja vapije za nebeskom hranom. Jer mi, zemni i samo zemni, tovimo samo ovo zemno telo svakovrsnim naslađivanjem, a za dušu i ne marimo, kao da je i nemamo. A duša po smrti putuje u drugi svet, na sud Božiji, da nas prikaže kakvi smo na zemlji bili. I šta će reći tada, nego: Kriva sam, opravdanja mi nema, i idem u tamu najkrajnju, gde mi i jeste mesto.
Da se to desilo nebi, zavapi pred prestolom Božijim, sveti Joanikije, da nas čudesnom silom svojom preobrazi, preobrati, preumi i povrati iz daleke zemlje bezakonja u dom Očev. Neka pokida sveze naše sa ovim svetom, neka nas vodi kroz oganj i vodu, kroz šibu i patnju, i neka nas kao pšenicu kroz vodenični žrvanj samelje kako bi postali čisto i belo brašno od kojeg se može mesiti najlepši hleb Nebeski.
A, sve one koji su po gresima svojim postali plen nečistih sila, očisti, isceli, i povrati im mir, Hristov mir, u kome će neprestano slaviti Boga što ih je kroz tu tešku muku doveo k sebi.
I sveto Kosovo naše, sveti Joanikije, povrati prvo u srca naša, kako bi nam ga jednom Gospod povratio i u ruke naše, da ne bi svetinje gazili bezbožnici.
I moli se, sveče Devički, sa suzama Gospodu, da sve nas koji te sa suzama molimo, kako bi jednoga dana ušli u radost Gospodara svoga, u radost Carstva Nebeskog, gde svi neprestano proslavljaju neiskazano milostivu Svesvetu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, i sada i uvek i u beskonačne vekove vekova. Amin.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Komentari (0)