VERNICI SLAVE SVETOG APOSTOLA TADEJA Na ovaj dan treba otići u crkvu, a porodica će vam biti sačuvana od bolesti i zla ako mu se obratite molitvom
EPA/GEORGI LICOVSKI

 

Sveti apostol Tadej

Jedan od sedamdesetorice, a ne onaj Tadej, koji je bio jedan od Dvanaestorice apostola. Sv. Tadej je prvo video i čuo Jovana Krstitelja i primio je krštenje od njega, a potom je video Gospoda Isusa Hrista.

Gospod ga je uvrstio u sedamdeset manjih apostola. Posle slavnog svog vaskrsenja i vaznesenja Gospod je poslao Tadeja u Edesu, rodno mesto Tadejevo, a prema Svome obećanju knezu Avgaru, koga je ovome Gospod dao onda kada mu je poslao ubrus sa likom Svojim.

Celivanjem toga ubrusa Avgar je bio izlečen od kuge, ali ne sasvim. Malo kuge mu je bilo ostalo još na licu. Kada se sv. Tadej javio Avgaru, on ga je primio sa velikom radošću. Apostol Hristov ga je poučio veri istinitoj, a potom ga krstio. Kada je kršteni Avgar izlazio iz vode spade i ostatak kuge s njega i u potpunosti je ozdravio. Proslavivši Boga, knez Avgar je hteo da i njegov narod spozna Boga i da Ga proslavi.

Knez je tada sazvao sve građane Edese pred apostola svetog Tadeja, da čuju propoved o Hristu. Čuvši reči apostolske i videvši čudesno isceljenog kneza, ljudi su odbacili idole i nečisto življenje, primili su veru Hristovu i krstili se. I tako se grad Edesa prosveti hrišćanstvom. Knez Avgar je izneo mnogo zlata i ponudio ga apostolu, ali Tadej mu reče: „Kad svoje ostavismo, kako tuđe da primamo?" I propovedao je sveti Tadej Jevanđelje po Siriji i Finikiji.

Upokojio se u Gospodu u gradu Viritu Finikijskom.

Sveštenomučenik Rafailo Šišatovački

Sveštenomučenik Rafailo (u svetu Georgije) Momčilović rođen je 23. aprila 1875. godine od oca Velimira i majke Perside, u bačkom mestu Deronje, gde je završio osnovnu školu.

Kada je navršio deset godina odlazi u manastir Kovilj, a potom u manastir Bođane. Monaški postrig primio je 26. oktobra 1896. godine u manastiru Manasiji od igumana Mirona (Đorđevića). Mitropolit Mihailo rukopoložio je Rafaila, 23. novembra 1896. godine, za jerođakona. Uporedo sa duhovnim uzrastanjem, Rafailo je usavršavao i slikarsku veštinu.

Likovno obrazovanje sticao je u Beogradu, Moskvi i Italiji. Uradio je ikonostase u crkvama u Velikoj Krsni (1902), manastiru Rakovici (1905/6), Paciru i Gornjem Kovilju (1908-10) i u crkvi Ružici u Beogradu (1925/6). Jeromonah Rafailo uradio je dosta pojedinačnih ikona, zatim portreta crkvenih ličnosti, a bio je i odličan pejzažista.

Drugi svetski rat arhimandrit Rafailo dočekao je u manastiru Šišatovcu kao iguman. Ustaše su ga uhapsile, zajedno sa trojicom šišatovačkih monaha, Dimitrijem, Germanom i Teofanom 25. avgusta 1941. i otpremili vozom za Slavonsku Požegu. Tokom putovanja iguman Rafailo je mučen na razne načine: udaran raznim predmetima i čupana mu je brada.

U logoru u Slavonskoj Požegi, sa četiri stotine uhapšenih Srba, nastavljeno je stradanje sveštenomonaha Rafaila. Posle nezapamćenih muka izdahnuo je 3. septembra 1941. godine. Do danas nije poznato gde je sahranjen. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 1999. godine, iguman Rafailo proglašen je za svetog i unet u Imenoslov Srpske crkve kao sveštenomučenik.

Datum njegovog spomena je 3. septembar - dan postradanija.

Na ovaj dan valjalo bi otići u crkvu i pomoliti se za zdravlje bližnjih, a običaji i narodno predanje nalažu će nam Gospod Bog sačuvati porodicu i familiju od bolesti, nesreća i zala ako mu se obratimo iskreno i čistom molitvom.

 

Komentari (0)

Loading