POMEN STRADALIMA OD OSMANLIJA Patrijarh će služiti parastos povodom 500 godina od pada Beograda pod tursku vlast
Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Ove godine, 29. avgusta, navršava se 500 godina od turske okupacije Beograda. Tim povodom, u Hramu Svetog Save na Vračaru, patrijarh srpski Porfirije služiće na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, parastos za sve beogradske stradalnike u vekovima osmanskog ropstva, a na inicijativu i molbu Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda.

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

 

 

Dan kasnije, i nadbiskup beogradski Stanisalv Hočevar će istim povodom održati misu zadušnicu.

Ove velike crkvene komemoracije podsećanje su na herojsku bitku za Beograd 1521. godine koju su puna dva mesaca vodili ugarska vojna posada i srpsko stanovništvo, protiv neuporedivo jačih osmanskih snaga koje predvodio lično sultan Sulejman Prvi Kanuni čiji nadimak znači Zakonodavac, ali se uvrežio pogrešan prevod Veličanstveni.

Iako je Beograd formalno bio pod ugarskom vlašću, Turci su najtvrđim braniocima smatrali Srbe, kojih je bilo mnogo među ugarskim zapovednicima i vojnicima, a činili su ogromnu većinu gradskog stanovništva.

- Da bi podstakao ljude na borbu i ulio im samopouzdanje, Ahmed-paša se poslužio lažima. Pustio je 16. avgusta glas da je tog dana praznik Vidovdan, dobro poznati datum Kosovske bitke. To pokazuje koga je Ahmed-paša smatrao svojim protivnikom u Beogradu, uglavnom Srbe - navodi istoričarka, akademik prof. dr Jovanka Kalić.

Beograd je 1427. posle smrti Despota Stefana, koji ga je sagradio iz temelja, po prethodnom ugovoru, ustupljen Ugarskoj. Ugarska vojna posada i većinsko srpsko stanovništvo odbili su nekoliko osmanskih opsada, uključujući i onu koju je predvodio sultan Mehmed Osvajač. Kada je Sulejman 1521. poveo veliki pohod na Zapad situacija je bila drugačija. Ugarsko kraljevstvo je bilo rastrzano sukobima plemića. Nije obraćalo pažnju ni na Beograd, a još manje na srpske graničare i šajkaše koje su predvodili poslednji Brankovići, niti je imalo vojskovođu kakav je bio Sibinjanin Janko (Janoš Hunjadi).

U maju 1521. sultan Sulejman i njegovi najbolji zapovednici, Piri Mehmed-paša, Mustafa-paša, Ahmed-paša, Bali-beg i Husref-beg, krenuli su sa 100.000 vojnika ka Srbiji, a usput su im se priključivale dodatne trupe. Poučen ranijim propalim opsadama Beograda, koje su sa Save i iz Srema razbijali srpski šajkaši, Sulejman je prvo krenuo da osvoji Zaslon, današnji Šabac, da pređe Savu i zauzme srpski Kupinik, a potom i Zemun. Flotu iz Crnog mora je Dunavom poslao pod zidine Beograda, da grad blokira sa reka.

Više od 100.000 osmanskih vojnika u avgustu je počelo opsadu potpuno izolovanog grada koji je za odbranu imao 800-900 članova vojne posade i srpsko stanovništvo. Već u prvom velikom napadu Turci su pretrpeli velike žrtve i postlao im je jasno da je despotova tvrđava građena po uzoru na Konstantinopolj. Tvrđi orah nego što su očekvali. Krajem avgusta, branioci su bili iscrpljeni, nestale su i poslednje rezerve baruta i municije, a bilo je jasno da pomoć iz Evrope neće doći.

- Branioci grada su bacali na Turke sve što su imali. Čak su koristili velike komade drveta sa zabodenim klinovima i bacali ih na neprijatelja, zemlja je posipana ekserima.

Borilo se krajnjim snagama, gotovo očajnički na više strana. Hrabrost pojedinaca oličena je u imenu Jakova Utešenovića, zapovednika jedne od najvećih gradskih kula. NJegova rešenost da u borbi istraje ulivala je hrabrost i drugima i produžavala bespoštednu borbu - navodi prof. dr Kalić.

Ugarski plemići su videli da je situacija beznadežna i ispregovarali su 27. avgusta da se sa svojim vojnicima predaju i slobodno pređu u Ugarsku. Osmanske trupe su prošle bez otpora kroz niže beogradske bedeme, a onda ih ja na vrhu neočekivano zaustavila mala trouglasta utvrda Gornjeg grada s kulom poslednje odbrane - Nebojšom. Iako okružena sa svih strana najboljim osmanskim vojnicima, ona je odolevala. Neočekivano produženje opsade je ometalo sultanove ratne planove i posle još dva dana borbi, odlučio je da ponudi častan izlaz hrabrim srpskim braniocima: primirje, preseljenje i posao u Istanbulu. Beograđani su po tom dogovoru trebalo da osnuju naselja kraj carigradskih izvora, pošto su, za razliku od Turaka znali kako da održavaju romejske akvadukte za vodosnabdevanje. Dogovor je postignut i u dnevniku Sulejmanovog pohoda zabeležena je naredba da se beogradski "ratnici odvedu u Carigrad pod stražom".

- Veliki broj stranih i domaćih izvora iznosi događaje o tragičnom padu Beograda 1521. koje je čitava Evropa doživela kao rušenje hrišćanskog sveta - zapisala je arheolog i istoričar umetnosti dr Mirjana Tatić Đurić.

- Masa Beograđana raseljena je u Carigrad noseći u dugim povorkama svoje relikvije, a među njima i ikonu Bogorodice Beogradske. Savremenik, mletački poslanik u Carigradu, Toma Kontarini komentariše događaje svedočeći o ikoni Bogorodice koju je slikao sveti Luka, a to isto tvrdi i francuski putopisac Mišel Bodije.

Pred tužniom kolonom srednjovekovni Beograđani nosili su svoju zaštitnicu, ikonu Bogorodica Beogradska, po predanju živopisanu rukom svetog jevanđeliste Luke. Hrabrim braniocima je sultan dozvolio da ponesu i mošti Svete Petke i carice Teofanije.

Beogradske preseljenike, zbog svetinja koje su nosili, u Carigradu su, po svedočenju očevidaca, dočekali vaseljenski patrijarh, pravoslavno sveštenstvo i mnoštvo naroda.

Veliki srpski istoričar dr Stojan Novaković je 1898. obišao mesta gde su živeli carigradski Srbi: selo Beograd na periferiji Istanbula i Beogradsko naselje nedaleko od Zlatne kapije u drevnom Teodosijevom zidu Konstantinopolja.

BEOGRAĐANI  HELENIZOVANI

Beograđani su u Carigradu podigli crkvu za svetinje koje su doneli iz svog grada, a u nju su dolazili i muslimani zbog čuda koja su se tu dešavala. Kada je posetio Carigrad u nadi da će ikonu možda pronaći u crkvi istanbulskog Beogradskog naselja, istoričar Stojan Novaković je razočaran zabeležio da u njemu više nema Srba. Potomci hrabrih branilaca Beograda vremenom su se helenizovali, a one koji su to odbili Turci su raselili.

- Od starih stanovnika i njihove narodnosti nema nikakva traga. Od svih svetinja što su ih, po svima svedodžbama, doneli ovamo Beograđani 1521. sveštenici sada pokazuju samo četiri prestone ikone, za koje stoji predanje da su donete iz Beograda. Lako se, na prvi pogled, videlo da su ikone starinske. Na prestonoj ikoni do levih vrata ima odozgo srpsko-slovenski natpis Sveti Nikolaj.

 

Komentari (0)

Loading