Evropa se suočava sa novim toplotnim talasom koji pogađa veliki deo kontinenta, dok meteorolozi upozoravaju da bi narednih dana temperature mogle da dostignu ekstremne vrednosti. U više zemalja već su na snazi najviši stepeni upozorenja zbog visokih temperatura.

Prema prognozi Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ), najviša dnevna biće danas između 26 i 31 stepena. Temperatura će, međutim, biti u porastu.

Tokom noći temperatura ne pada ispod 30 stepeni

Istovremeno, visoka upozorenja na vrućinu izdata su za Austriju, Belgiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Češku, Francusku, Nemačku, Mađarsku, Holandiju, Poljsku, Srbiju, Slovačku, Sloveniju, Švedsku i Švajcarsku.

Francuska je već oborila temperaturne rekorde – prosečna dnevna i noćna temperatura na nivou cele zemlje dostigla je 30 stepeni, što je najviše od početka merenja 1947. godine. U Parizu su temperature više puta prelazile 40 stepeni.

U Velikoj Britaniji oboreni su junski temperaturni rekordi sa više od 36 stepeni, dok su u Španiji izmerene temperature između 38 i 45 stepeni. Slično se očekuje i u delovima Nemačke, Holandije i srednje Evrope, gde bi temperatura mogla da dostigne oko 40 stepeni.

Jak toplotni talas stiže iz Španije: Evo kada Srbija počinje da gori

U toku noći na ponedeljak sa jugozapada očekuje širenje uticaja novog fronta uz lokalne pljuskove sa grmljavinom i moguće vremenske nepogode, da bi nas već sutradan dočekalo nestabilno i ponovo malo svežije vreme, najavljuje meteorolog amater Marko Čubrilo. S druge strane, meteorolog Ivan Ristić ističe da će se "proročanstva" ostvariti - najavivši novi toplotni talas u prvoj dekadi avgusta kada će temperature biti između 35 i 40 stepeni Celzijusa.

"Izgledno je da je pred nama duži period suvog i toplog vremena. U početku maksimumi od +27 do +33 stepena Celzijusa, a od 5. avgusta najčešće od +31 do +38 stepeni Celzijusa", najavio je Čubrilo uz detaljno objašnjenje:

"Snaga tog toplog talasa će kao i tokom proteklog dela leta zavisiti od tačnog položaja jezgra anticiklona jer će njegov položaj uslovljavati tip strujanja ka nama. Ukoliko jezgro bude malo istočnije od nas ka nama će se povlačiti vreo vazduh iz severne Afrike i topao talas će biti vrlo jak, a ukoliko jezgro ostane malo zapadnije od nas ka nama će neće biti moguć direktan prodor vazduha iz severne Afrike te bi i otopljenje bilo umerenije".

Zbog ekstremnih vrućina ima i smrtnih slučajeva

Ekstremna vrućina već je povezana sa povećanim brojem smrtnih slučajeva, naročito među starijim osobama.

1

U Španiji modeli ukazuju na stotine mogućih smrti povezanih sa visokim temperaturama, dok su u Francuskoj zabeleženi slučajevi utapanja i drugi incidenti tokom pokušaja rashlađivanja. Toplotni talas opterećuje elektroenergetske mreže, izaziva probleme u saobraćaju i primorava vlasti da zatvaraju škole i ograničavaju rad na otvorenom.

Naučnici: "Ovo je jasan pečat klimatskih promena"

Naučnici upozoravaju da ovakvi ekstremni vremenski uslovi imaju jasan pečat klimatskih promena. Evropa se zagreva brže od većine drugih delova sveta, a toplotni talasi postaju sve češći, intenzivniji i dugotrajniji.

Dok se na zapadu kontinenta očekuje postepeno osveženje, u centralnoj i istočnoj Evropi vrućina bi mogla da potraje znatno duže.

Novi talas vrućine početkom avgusta?!
Austrijski meteorolog Markus Vadsak upozorio je da novi talas vrućine stiže već od 31. jula i da bi mogao da potraje tokom početka avgusta.

Pojedine dugoročne prognoze za Beč pominju temperature i do 43 stepena, ali meteorolozi naglašavaju da su prognoze za period duži od sedam dana i dalje veoma neizvesne.

U Nemačkoj temperatura i do 44 stepeni!

Slična situacija očekuje se i u Nemačkoj.

Meteorološki modeli predviđaju da bi temperature u pojedinim delovima zemlje mogle da dostignu čak 44 stepena.

Prema procenama meteorologa Dominika Junga, već od utorka toplotna kupola proširiće se na celu zemlju, pa će u većini oblasti biti između 30 i 35 stepeni, dok će ponegde temperatura biti blizu ili iznad 40 stepeni.

Meteorolozi navode da je uzrok ovog ekstremnog vremena snažna toplotna kupola koja se formirala nad jugozapadnom Evropom i postepeno se pomera ka centralnom delu kontinenta.