Profesorka srpskog jezika i književnosti iz Srbije ostala je potpuno zatečena nakon što je pregledala pismene zadatke svojih učenika i shvatila da je veliki broj radova gotovo identičan. Kako tvrdi, posle detaljne provere ustanovila je da su đaci masovno koristili veštačku inteligenciju, odnosno popularni alat Chat GPT, kako bi napisali sastave.

Ovaj slučaj ponovo je otvorio ozbiljnu raspravu o tome koliko je obrazovni sistem spreman za eru veštačke inteligencije i da li škole uopšte mogu da kontrolišu zloupotrebu novih tehnologija tokom nastave i testiranja.

Profesorka je svoje iskustvo podelila javno u Fejsbuk grupi „Profesori srpskog jezika i književnosti“, gde je od kolega zatražila savet kako da postupi nakon što je otkrila da su učenici koristili nedozvoljena sredstva tokom izrade pismenog zadatka.

– Poštovanje, kolege. Imala sam juče situaciju. Naime, imala sam pismeni zadatak. Pregledala sam pismene i primetila da postoji bar 10 identičnih sastava, a ostatak su varijacija na temu, ali to je to... Proverila sam i videla da je prepisano sa „Chat GPT-a“ – napisala je profesorka.

Ona je zatim objasnila i kako sumnja da su učenici unapred došli do tema za pismeni zadatak.

– Da li ste imali takvu situaciju ili ako niste, kako biste postupili? P.S. teme su bile u laptopu koji je kolega zaboravio u učionici. Pretpostavljam da su tada videli. Hvala – dodala je ona.

Njena objava izazvala je lavinu komentara i potpuno podelila javnost. Dok su jedni smatrali da profesorka nema mnogo prostora za kažnjavanje učenika jer je bilo propusta u organizaciji testa, drugi su tvrdili da je jedino rešenje ponavljanje zadatka pod strožim uslovima.

Pojedini profesori naveli su da je korišćenje veštačke inteligencije postalo svakodnevica u školama i da nastavnici moraju hitno da pronađu nove metode provere znanja.

– Koleginice, to je učestala pojava i rešava se vrlo jednostavno tako što vam pre početka izrade pismenog zadatka učenici predaju telefone – napisao je jedan od kolega u komentarima.

O celom slučaju govorio je i direktor Prve ekonomske škole u Beogradu Milibor Saković, koji smatra da je korišćenje veštačke inteligencije tokom školskih zadataka ozbiljan oblik prevare.

Kako je objasnio, danas postoje brojni AI alati koji mogu da rešavaju zadatke iz gotovo svih oblasti, ali istovremeno postoje i programi koji mogu da otkriju da li je neki tekst generisala veštačka inteligencija.

– U svojoj školi do sada nisam imao takvih situacija, osim jedne sumnje na konkursu za Svetosavsku akademiju, ali smo detaljnom proverom utvrdili da Chat GPT ipak nije bio korišćen – rekao je Saković.

On ističe da ovakvi slučajevi dodatno opravdavaju inicijativu za zabranu mobilnih telefona na časovima i u školama.

– Telefoni više nisu problem samo zato što učenicima odvlače pažnju i ometaju nastavu, već i zbog zloupotrebe tehnologije. Ranije su visokoobrazovne institucije koristile čak i Faradejeve kaveze kako bi blokirale mreže tokom ispita, ali je danas situacija mnogo komplikovanija zbog pametnih naočara, kamera i minijaturnih slušalica – objasnio je direktor.

Saković navodi da profesori u srednjim školama uglavnom dobro poznaju mogućnosti svojih učenika, pa lako mogu da primete kada neko iznenada drastično odudara od svog standardnog nivoa znanja.

– Ako neko odjednom drastično iskoči iz svog uobičajenog nivoa, uvek postoji mogućnost da je zaista naučio, ali i opravdana sumnja da je prepisivao. U takvim situacijama znanje treba proveriti na adekvatan način. To je praksa i na fakultetima, gde se student pozove da usmeno odbrani svoj rad – kaže on.

Govoreći o konkretnom slučaju profesorke srpskog jezika, Saković smatra da bi svi učenici trebalo da dobiju negativne ocene.

– Ako je reč o redovnoj nastavi, pismenom zadatku ili kontrolnoj vežbi, svima bih podelio jedinice jer se jasno vidi da su radovi prepisani. Nakon toga zadatak bi morao da se ponovi, ali uz mnogo strože dežurstvo i obavezno ostavljanje mobilnih telefona van učionice – istakao je direktor.

Na kraju je upozorio da digitalni svet ozbiljno menja ponašanje mladih ljudi i način njihove komunikacije.

– Danas imamo situaciju da na ekskurzijama sede jedni pored drugih i, umesto da razgovaraju, oni se dopisuju preko telefona. To je veoma tužna i opasna slika sveta u kojem je digitalna komunikacija zamenila onu stvarnu – zaključio je Saković.

(Telegraf)