Bitka na Košarama 1999. godine trajala je puna dva meseca, a u odbrani državne granice život je izgubilo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije.
Borbe su vođene od 9. aprila do 10. juna 1999. godine i predstavljaju jedan od najtežih i najintenzivnijih sukoba tokom rata na Kosovu. Vojska Jugoslavije našla se pred nadmoćnijim snagama OVK, uz konstantne NATO vazdušne napade, braneći granične položaje kako bi sprečila prodor naoružanih formacija iz pravca Albanije.
U tim borbama poginulo je ukupno 108 pripadnika Vojske Jugoslavije – među njima vojnici, oficiri, rezervisti i dobrovoljci. Njihova imena danas su uklesana na spomen-obeležjima širom zemlje, kao trajni podsetnik na njihovu hrabrost i žrtvu.
Šljivančanin o Košarama
Tačno 27 godina od početka bitke, koja je započela na današnji dan, o njenom značaju i težini govorio je penzionisani oficir Veselin Šljivančanin u emisiji „Redakcija“ na Kurir televiziji. Iako lično nije učestvovao u borbama, istakao je duboko poštovanje prema svima koji su branili zemlju u tim dramatičnim danima.
- Nisam bio učesnik bitke na Košarama, ali sam tada bio oficir Vojske Jugoslavije. To je velika tragedija kroz koju je naša zemlja prošla, kada je NATO bacio ogroman broj bombi, ali su najteže stradali naši junaci upravo na Košarama – rekao je Šljivančanin.
Težina borbi i žrtva mladih
On je naglasio da je ova bitka od ogromnog istorijskog i emotivnog značaja, posebno zbog mladosti onih koji su dali živote.
- Čak 108 majki izgubilo je svoje sinove, a nijedan od njih nije bio stariji od 20 godina. To su bili izuzetno hrabri momci. Poginulo je 50 mladih vojnika i 24 dobrovoljca. Ti ljudi su ostavili svoje živote u izuzetno teškim uslovima. Kada su došle te sile, teroristi su pokušavali da zauzmu položaje naše jedinice. Svi znaju koliko su planine iznad Košara nepristupačne i koliko su nadvisivale položaje. Ipak, niko od vojnika i starešina nije želeo da napusti svoj položaj – istakao je on.
Ove brojke jasno govore o težini borbi i ceni koja je plaćena. Veliki broj mladića izgubio je život pokušavajući da održi liniju odbrane pod stalnim napadima i u izuzetno teškim uslovima.
Zašto su Košare bile ključne
Govoreći o samom značaju ove bitke, Šljivančanin je naglasio da je reč o strateški izuzetno važnom području, preko kojeg su neprijateljske snage prebacivale oružje i logistiku.
- To je bila strateška tačka gde je država branila jednu malu karaulu. Još 1998. godine imali smo ozbiljne probleme na tom prostoru. Preko planinskih prelaza prebacivano je oružje i snabdevani su teroristi na Kosovu i Metohiji. Napadi su dolazili iz više pravaca, sa ciljem da se izazove reakcija vojske i zauzme Metohija. Treba se diviti tim ljudima – trpeli su udare NATO avijacije i napade sa zemlje, ali nisu odustajali sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Do 10. juna su ostali na položajima, u snegu i ledu, na velikim visinama, i nisu dozvolili prodor – rekao je Šljivančanin.
Time je jasno ukazao da Košare nisu bile izolovan sukob, već deo šire vojne slike i ključna tačka za kontrolu granice i tok ratnih operacija.
Sećanje, porodice i ponos
Šljivančanin je govorio i o susretima sa porodicama poginulih boraca, ističući njihovu snagu, dostojanstvo i ponos.
- Obišao sam majke koje su izgubile sinove, među njima i jednu majku Romkinju koja živi sama u teškim uslovima. Sve te majke – bez obzira na poreklo – nose isti ponos. Ponosne su što su njihovi sinovi branili otadžbinu. Njihove porodice, braća i rodbina ih pamte i čuvaju uspomenu na njih. Naše majke su oduvek rađale takve junake. Važno je razumeti šta je Srbija i zašto su ti mladi ljudi dali svoje živote. Sramota je što se ranije o tome ćutalo i što mnogi nisu mogli ni da prisustvuju sahranama. Drago mi je što danas postoje filmovi i spomenici koji čuvaju sećanje na njih. Uvek zastanem pored tih spomenika i setim se – rekao je on.
Na kraju, istakao je da je važno da se ovakvi događaji ne zaborave i da kolektivno pamćenje, kroz filmove, spomenike i javne priče, ostane trajni podsetnik na hrabrost i žrtvu onih koji su dali živote za svoju zemlju.
Komentari (0)