KOLAČARA CVETA, NIŠTA JOJ NE SMETA! Neurolog Aleksandar Stojanović čuva autohtone sorte voća od nestanka

Piše: Predrag Parezanović

Sve veći broj voćara, entuzijasta i zaljubljenika u prirodu, ali i organizacija posvećenih očuvanju biodiverziteta, nastoji da sačuva i revitalizuje stare sorte voća, koje, bez obzira na to što sa ekonomskog stanovišta gube trku od masovne proizvodnje modernih sorti i standardizacije, predstravljaju genetski rezurs koji je izuzetno značajan za budućnost poljoprivrede i sigurnost hrane.

Jedan od tih entuzijasta i zaljubljenika u prirodu je Aleksandar Stojanović, speijalista – neurolog u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu.

Aleksandar Đorđević

Kaže da ova njegova aktivnost, takođe, ima veze sa zdravljem, koje je glavni smisao i cilj njegove profesije. Jer, s obzirom na otpornost i način na koji se gaje, ove sorte su znatno zdravije od modernih, a imaju i niz drugih prednosti.
Imaju one za poljoprivrednike i odgovarajući  ekonomski značaj, ali je Stojanovićeva vodilja samo ljubav prema prirodi i kraju u kojem je rođen, kao i način da se u slobodno vreme odmori od napornog i odgovornog posla kakva je neurologija.

Aleksandar Đorđević

Njegov voćnjak u selu Popoviću, kod Rače, sada je u punom cvetu, ali je trebalo više godina da ga formira i sačuva što više starih sorti, najviše jabuka. Ima četrdesetak stabala.

- Imam kožaru, kolačaru, budimku, petrovaču, kolubaru, šumatovku, jablanku krstovaču, tvrdovku, šarunku, nekoliko vrsta kiseljača i više sorti kojima ne znam ime. One su adaptirane na naše uslove. Ovde u Popoviću im baš prija. Sa jedne strane duvaju vetrovi sa Gradišta a sa druge strane sa Viska, što je odlično, jer voće hoće stalne vetrove da ih štite od gljivičnih infekcija – objašnjava Stojanović, koji je u ovom delu Šumadije poznatiji kao doktor Saja, omiljen jer je uvek spreman da pomogne onima kojima su potrebne njegove zdravstvene usluge.

U voćnjaku su raznorazne – žute, crvene, letnje, zimske, kolubara, koja je krupna i retka.

Stare sorte su mnogo otpornije na bolesti, sušu i druge vremenske prilike i neprilike, imaju prirodnu  otpornost na bolesti i štetočine, nije im neophodno prskanje, što ukazuje na to da su znatno zdravije  i bezbednije za ishranu.

Zato, dr Saja ne žali truda uloženog za nabavku različitih sorti jabuka, a sve češće i krušaka.

- Donosio sam sadnice iz Crne Gore, sa raftinga u Foči, iz Rekovca. U Borcima, obližnjem selu, jedan čovek me je odveo u šumu, pešačili smo dva kilometra i došli do jedne skoro potpuno osušene jabuke, stare 100 godina, koja je na vrhu imala živu granu, pogodnu za kalemljenje. Pentrao sam se i uspešno sišao sa zelenim trofejom – priseća se uz osmeh.
Naglašava da ne smemo da dozvolimo da ostanemo bez ovog genetskog resursa:

- To voće je, uz nešto mleka u godinama ratova i bede omogućilo da naš narod preživi, ono je kulturno-istorijsko blago našeg naroda.
A vezu sa ovim vrednim nasleđem još pojačava podatak da je dr Stojanović tu rođen, kako kaže varljivog leta 1968. godine, tu je završio prvi razred, a onda se porodica preselila u Raču. Mogao je da radi u Beogradu, ali bi bio daleko od rodnog kraja i ne bi imao vremena za hobi bez kojeg ne može.

- To što ove sorte manje rađaju od jonatana, ajdareda, zlatnog delišesa i drugih nije mi važno. Biznis nije bio inicijalni faktor za zasnivanje voćnjaka. Da sam hteo biznis sadio bih druge jabuke. Ima da se jede, da se poklanja, da se pravi jabukovo sirće i uživa u carstvu prirode – kaže ovaj čuvar našeg kulturno-istorijskog identiteta i borac za očuvanje i revitalizaciju naših autohtonih vrsta voća.

A isti odnos ima i prema grožđu. U njegovom vinogradu rodi pet do šest tona grožđa, a prednost imaju domaće sorte tamjanika, smederevka i prokupac, od kojih, naravno, bude i vina, koje nije za tržište.

Jedinstven ukus

Stare sorte imaju višestruku vrednost. Pored one navedene, imaju i gastronomski značaj jer jedinstvenim ukusom i aromama doprinose raznovrsnosti i autrntičnosti lokalne kuhinje.

Otporne i na promene tržišta

Ne mogu da donesu veliki profit kao one moderne, ali stare sorte poljoprivrednicima pružaju mogućnost diversifikacije proizvodnje, što ublažava negativne posledice od promena na tržištu.
Takođe, nemaju zahteve za agrotehnikom, pa su pogodne i male proizvođače i porodična domaćinstva, koja nemaju vrhunsku opremu i nisu u mogućnosti da primenjuju savremenu tehnologiju.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI