Sistematska meteorološka merenja se u Beogradu vrše od 1888. godine, a najhladnija zima u istoriji ovog grada zabeležena je davne 1890/1891. godine. Ta zima je ostala upamćena po tome što se sneg zadržao čak 90 dana.

Ipak, najniža temperatura ikada izmerena u Beogradu nije bila te zime, već dve godine kasnije, odnosno, apsolutni minimum je -26,2 stepeni zabeležen 10. januara 1893. godine na Vračaru, dok apsolutni rekord za celu Srbiju drže Karajukića Bunari na Pešterskoj visoravni, gde je 1985. godine izmereno neverovatnih -39,5 stepeni.

Top 5 najhladnijih dana u Beogradu, stanica Vračar, u prošlosti

Iako nemamo "ledene" rekorde za svaku pojedinačnu godinu u novijoj istoriji, jer su zime postale znatno toplije, ovo su istorijski najznačajniji temperaturni minimumi zabeleženi u Beogradu.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Najniže temperature u Beogradu u prošlosti su:

• 10. januar 1893. -26,2 stepeni
• 11. februar 1929. -25,5 stepeni
• 25. januar 1963. -25,1 stepen
• 24. januar 1942. -24,8 stepeni
• 11. februar 1954. -24,7 stepeni

Top 5 najhladnijih dana u Beogradu, stanica Vračar, u novijoj istoriji

Apsolutni lider u novijoj istoriji merenja je 1985. godina. Interesantno je da je istog dana na aerodromu u Surčinu bilo još hladnije, čak -24,4 stepeni.

• 13. januar 1985. -21 stepeni
• 31. januar 1987. -19,8 stepeni
• 9. februar 2012. -14,9 stepeni
• 8. januar 2017. -14,6 stepeni
• 10. januar 2009. -13,2 stepeni

Zanimljivosti o hladnoći u Beogradu

Ledeni dani su kada temperatura tokom celih 24 sata ne pređe 0 stepeni. Rekord drži zima 1890/91. sa ogromnim brojem takvih dana, dok smo nedavno imali situaciju sa nula ledenih dana.

Meteorolog Ivan Ristić kaže za “Blic” da su se 2012. godine Dunav i Sava ozbiljno zaleIdili i da je u februaru te godine proglašena vanredna situacija.

- Zima 2011/2012. godine ostaće upamćena kao jedna od najekstremnijih u novijoj istoriji Beograda, ali ne toliko zbog apsolutno najniže temperature, već zbog dužine trajanja ledenog talasa i količine snega. Najvažnije merilo hladnih zima su srednje temperature u januaru i februaru ispod nule. U Beogradu se poslednjih godina beleži značajan rast prosečnih temperatura, pa su meseci sa sa srednjom temperaturom ispod nule prava retkost. Poslednji put kada je srednja mesečna temperatura u januaru bila ispod 0 stepenije bilo 2017. godine, sa oko -3 stepeni, i u februaru 2012. Kada je isto bilo oko -3 stepeni – kaže Ristić.

Objašnjava da bi u slučaju povratka klimatskih uslova na staro, na pre više desetina godina, u Beogradu danas bilo za 2 stepena više nego tada.

- Beograd više nije isti kao pre. Topliji je u proseku za oko 2 stepena. Efekat urbanog toplotnog ostrva tokom zime deluje kao nevidljivi “grejač” koji utiče na to da ekstremni minusi postanu sve ređi. Dok je u Surčinu, na primer, -10 stepeni, u centru na Vračaru će biti oko -6 ili -7 stepeni. Grad ne dozvoljava temperature da potone u dublji minus – kaže Ristić.

Takođe, toplotno ostrvo je i “neprijatelj” snežnog pokrivača i mnogo teže će se sneg zadržati u gradu na asfaltu.

Zašto je 2012. jedna od najspecifičnijih i najtežih za Beograd

Jedan od najspecifičnijih i najtežih zimskih perioda u poslednjih 50 godina, prema podacima sa sajta RHMZ, je februar 2012. godine. Iako apsolutni periodi nisu oboreni, ovaj mesec će ostati upamćen po trajanju hladnoće i količini snega.

U Beogradu je izmereno -14,9 stepeni, a u najtoplijem delu dana je bilo -9,2 stepeni. Prosečna mesečna temperatura je iznosila -3 stepeni što je bilo čak za 5,1 stepen niže od proseka za taj period. Zabeleženo je niz od 21 uzastopnog ledenog dana. Niz je trajao od 30. januara do 19. februara 2012.godine.

Ovu godinu čini legendarnog i to što je maksimalna visina snega 13. februara bila 53 cm. Sneg je pokrivao Beograd tokom celog februara, a debljina leda na rekama dostizala je i do 50 cm.

Prema analizama meteorologa, glavni krivac za ovu vremensku situaciju bio je “Sibirski anticiklon”. Hladan vazduh iz Sibira se stacionirao iznad istočne i centralne Evrope, dok se iznad Sredozemlja formirao niz ciklona koji su doneli ogromne količine vlage i snega na Balkan. Kao rezultat došlo je do blokirajućeg efekta – hladnoća nije mogla da ode, a novi sneg je stalno pristizao.
Podsetimo, meteorolozi predviđaju da će ova zima biti surovo hladna, kave novije generacije ne pamte.

Snežni rekordi

Visina snega je često bila veći problem od samog mraza:

najviši sneg ikada: 80 cm izmeren 3. februara 1962.

zima 1984/1985: iako je Pešter tada zabeležio rekord Srbije (-39,5 stepeni), Beograd je bio zatrpan velikim snegom koji se dugo zadržao

zima 2012: kao što smo pomenuli, sneg je bio 52 cm, ali je bio "težak" i pratila ga je velika vlaga, što je izazvalo padove krovova i drveća