UKRAJINA IZMEĐU DVE VATRE! Šta Amerikanci rade u Moldaviji?
Foto: Institute for the Study of War Printscreen

U Moldaviji se ubrzano pogoršava politička, ekonomska i bezbednosna situacija. Dok opozicija traži ostavku vlade i predsednice, optužujući ih da državu i građane vode u propast pomažući Ukrajini, Maja Sandu tvrdi da Moskva želi da „zapali” državu, tako što se „grupa lopova iz Moldavije udružila sa proruskim partijama”.

Sa protestima, koji od 18. septembra traju svakog vikenda, Kišinjev počinje da liči na ukrajinski Majdan s kraja 2013. godine, jer je prorusko stanovništvo protiv evroatlantskih poteza vlasti, koji se ubrzavaju kako se rat u Ukrajini pogoršava. Pritom, u zemlji raste inflacija, kupovna moć stanovništva je već na ivici, a opozicija traži mere vlade da se zaštite socijalno ugroženi građani.

U zapadnim medijima vlada narativ da iza protesta stoji Ruska Federacija i da je njen cilj svrgavanje predsednice. „Vašington post” je pisao da ruski FSB priprema državni udar u Moldaviji i da će on verovatno uslediti na zimu. Navodno su poslali političke eksperte koji savetuju opoziciju i vuku poteze. Ali u Moldaviji živi mnogo proruskog stanovništva, koje nije koncentrisano samo u ocepljenom Pridnjestrovlju i koje ne želi da bude uvedeno u rat na obećanom putu za EU i NATO. Najveća strepnja saveznika Maje Sandu je da socijalni i politički nemiri, koji na demonstracijama završavaju hapšenjima, zaista mogu da dovedu do promene vlasti. To bi nosilo direktne posledice za Ukrajinu, koja bi u svom zaleđu imala celu neprijateljsku državu, a ne samo Pridnjestrovlje. Moldavija bi u slučaju promene vlasti i dolaska bivšeg predsednika Igora Dodona ili nekog drugog proruskog političara mogla da blokira tranzit vojne pomoći i goriva Ukrajini ili da se s njene teritorije otvori drugi front. To isto je, s ukrajinske strane, na samom početku rata predlagao Volodimir Zelenski i njegovi savetnici koji su se nudili da Kišinjevu efikasno i brzo reše problem Pridnjestrovlja.

Iako ima gotovo beznačajnu vojsku, Moldavija je već poligon za obuku, a Nemačka je prošle nedelje najavila isporuku bespilotnih letelica i druge vojne opreme. Glavni partneri Kišinjeva su SAD, NATO, Velika Britanija i EU i njihov uticaj je sve očigledniji.

Pre nekoliko dana je Ilan Šor, lider opozicione partije Šor, zahtevao da se američki ambasador u Moldaviji Kent Logsdon proglasi personom non grata jer se meša u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Logsdon je nedavno na privatnoj kišinjevskoj televiziji rekao da SAD pokušavaju Moldaviji da pomognu da reformiše pravosudni sistem i da su spremni da razmotre zahtev vlasti za obezbeđivanje vojne opreme.

Iako je prema Ustavu vojno neutralna država, dve nedelje od početka rata u susednoj Ukrajini, Moldavija je zatražila prijem u NATO, a sada već ozbiljno razmatra i mobilizaciju. Sandu je najavila da će mobilizacija uslediti ukoliko ruske snage krenu ka Odesi. SAD su već uvele sankcije Šoru, a ambasador je tada pozvao vlast u Kišinjevu da prati tu odluku i primeni je. Na vašingtonskoj listi se našlo devet osoba i 12 pravnih subjekata u Moldaviji, koji su optuženi za korupciju i širenje „zlonamernog uticaja Rusije”. Već sledećeg dana Komisija za vanredne mere je preuzela „slučaj” i najavila da će primeniti sankcije. Pored Šora na listi su i njegova supruga ruska pevačica Jasmin i bivši lider Demokratske partije Vladimir Plahotnjuk. U američkom saopštenju se pominju bivši predsednik Moldavije Igor Dodon i partija gradonačelnika Kišinjeva Ivana Čebana, Nacionalni alternativni pokret, iako nisu uvršteni na sam spisak sankcija.

Šor, koji verovatno nije u Moldaviji, u video-poruci je pozvao da se američki ambasador proglasi personom non grata i naveo je: „Poštovani gospodine ambasadore, juče ste prekršili sve norme i okvire diplomatskih odnosa. Ne možete sebi priuštiti da se ovako ponašate u stranoj državi”. Zvanična Moskva je stala u zaštitu moldavskih političara i ocenila je da su američke sankcije protiv građana Moldavije pokušaj narušavanja rusko-moldavskih odnosa.

Nedavno je Maja Sandu priznala da Moldavija može ostati bez gasa i struje. Još krajem leta Šor je najavio spremnost da ode u Moskvu i razgovara o ceni i isporukama gasa. Šor, koji je podneo tužbu protiv zamenika premijera Andreja Spine, optužujući ga za primanje skrivenih prihoda (navodno 43 miliona dolara drži na ofšor računima od 2015), u Moldaviji je takođe optužen za „krađu milijardi”, odnosno povlačenje novca iz tri moldavske banke 2014, što je dovelo do njihovog bankrota.

Novi protest je zakazan za nedelju, a na prošlim je nekoliko hiljada demonstranata prodefilovalo glavnim ulicama i nosilo transparent „Gubi se Sandu!”, „Dole diktatura”, „Ostavka”. Demonstranti su čak usvojili „deklaraciju” o uspostavljanju „narodne vlade, suda i odbrane” u Moldaviji.

Komentari (0)

Loading