ERDOGAN BLOKIRAO NATO! Turska traži 70 glava da da zeleno svetlo!
Tanjug

Put Švedske i Finske do NATO-a vodi zaobilazno preko Ankare, a ona i dalje preti da će blokirati njihov ulazak u vojnu alijansu ukoliko joj ne izruče teroriste koji su našli utočište u Skandinaviji. To pitanje će ponovo biti na dnevnom redu tokom predstojeće posete Turskoj novog premijera Švedske Ulfa Kristersona i delegacije finskog ministarstva pravosuđa.

Pod pritiskom zemalja NATO-a predsednik Redžep Tajip Erdogan je krajem juna na samitu u Madridu povukao veto na kandidature dve nordijske zemlje, ali je u trilateralnom memorandumu njihov konačni prijem uslovio izručenjem više od 70 kurdskih i Gulenovih terorista, koji su posle pokušaja državnog udara našli utočište u Skandinaviji. Međutim, sem načelnih obećanja, dve zemlje to dosad nisu ispunile. Stokholm je, doduše, u međuvremenu izručio jednog turskog državljanina, koji se, kako tvrde u Ankari, tereti za klasičan kriminal, a ne za terorizam.

EPA/OLIVIER HOSLET

 

„Naš stav je nepromenjen, u borbi protiv terorizma ne može biti kompromisa. Mi nemamo nameru da dajemo bilo kakve ustupke Švedskoj i Finskoj”, izjavio je predsednik Erdogan po povratku iz posete Azerbejdžanu i najavio da će primiti novog švedskog premijera Ulfa Kristersona.

„Taj susret biće test iskrenosti za Stokholm da ispuni data obećanja”, rekao je on i upozorio da će blokirati proširenje alijanse ukoliko Helsinki i Stokholm ne izruče teroriste i ne ukinu embargo na prodaju oružja koji su Turskoj uvele 2018. godine zbog povremenih vojnih upada u Siriju.

Posle ruske intervencije u Ukrajini, Švedska i Finska, tradicionalno neutralne zemlje, odlučile su da potraže utočište ispod vojnog kišobrana NATO-a. Proces je otvoren po ubrzanoj proceduri, koju diktira administracija Džozefa Bajdena, jer na taj način želi da postavi rampe Moskvi u Baltičkom moru i na 1.300 kilometara dugoj granici između Finske i Rusije.

Uslovljavajući prijem Helsinkija i Stokholma, Erdogan očigledno želi da naglasi nezaobilaznu ulogu svoje zemlje, koja je član vojnog saveza sedamdeset godina. „NATO je jak samo ako je zajedno s Turskom”, naglašava on. Ankara, posle američke, ima najbrojniju armiju (oko pola miliona askera) i izuzetno značajan geostrateški položaj na jugoistočnom krilu vojnog saveza ka Iranu, Rusiji, Kini i istočnom Mediteranu. Turska optužuje zapadne saveznike da u mnogim slučajevima imaju „dvojake standarde” u borbi protiv terorizma, da često jedno pričaju, a u praksi rade drugo.

Zahtev Švedske i Finske dosad su po hitnom postupku, kakav se odavno ne pamti, samo za tri meseca ratifikovali parlamenti 28 od ukupno 30 članica NATO-a. To još nisu uradile samo Turska i Mađarska. Za članstvo je, inače, potrebna podrška svih zemalja alijanse.

„Ulazak Švedske u NATO je prioritetni zadatak nove vlade i mi se nadamo da će parlamenti u Ankari i Budimpešti uskoro dati zeleno svetlo za naš prijem u alijansu, prenose istanbulski mediji stav vlade u Stokholmu uoči posete premijera Kristersona.

„Naša obaveštajna služba SEPO već intezivno sarađuje s turskim kolegama (agencija MIT) u praćenju aktivnosti pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK)”, ističe se u pismu koje je nova švedska vlada uputila kolegama u Ankari.

Komentari (0)

Loading