UJEDINJENJE JE NEMINOVNO, SAMO JE PITANJE VREMENA! Peking ne odustaje od principa jedna zemlja, dva sistema
Foto: Foto: AP/Andy Wong/Shutterstock/Ilustracija A.V.

U dokumentu „Tajvansko pitanje i ponovno ujedinjenje Kine u novoj eri“, objavljenom 10. avgusta 2022. godine, opisan je put razvoja kineske države, a poseban osvrt dat je situaciji s Tajvanom‚ koji je od 1885. proglašen 20. kineskom provincijom. Kako se navodi, u dešavanjima neposredno za vreme i nakon Drugog svetskog rata, SAD, Velika Britanija i naknadno Rusija su formalno podržale povratak svih teritorija pod okrilje Kine Potsdamskom deklaracijom.

„Duboko poštujući evolutivni tok promena i integracije, Kina je uspostavila princip jedne države sa dva sistema, poštujući Tajvan i istorijsku specifičnost političkog uređenja. Međutim, prateći svoje agende koje neretko imaju običaj da ’zađu u tuđe dvorište’, određene države, posebno one koje su potpisujući veliki broj dokumenata potvrdile kinesku celovitost, koriste priliku kako bi unosile konfuziju i neslogu u odnose unutar Kine, a sve to iz interesa slabljenja kineske države i ekonomije (samim tim i globalnog uticaja Kine), a pod lažnom parolom zaštite Tajvana. Ta priča je davno ispričana i dobra volja i težnja humanitarnog karaktera su deplasirane i kompromitovane mnogo puta u novijoj istoriji, kako u Srbiji tako i u Iraku, Libiji, Siriji, celom severu Afrike, Ukrajini... U Kini istorija i zakoni i činjenično stanje govore jedno, da je Tajvan neotuđivi deo Kine“, navodi se u tom dokumentu.

Kako dr Sun Jat Cen tvrdi, sreća kineskog naroda je u njegovom jedinstvu, a razjedinjena Kina će patiti na svim svojim nespojenim teritorijama.

- Nameće se pitanje zašto bi ikome patnja jednog naroda bila cilj? Osim ako je u pitanju nečasna težnja za obaranjem na kolena svakog neistomišljenika. A, Kina i SAD su u poslednje vreme prilično različitih pogleda na mnoga geostrateška događanja, što je kulminiralo bombardovanjem Ambasade NR Kine u Beogradu tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, kao i uopšte celim bombardovanjem kojem se Kina izrazito protivila, na čemu će srpski narod večno biti zahvalan - naveo je on.

Kina je pokazala, kako po korejskom tako i po mnogim drugim pitanjima, odlučnost i snagu da se suprotstavi mešanjima stranih interesa, čak i u vremenima kada je bila ekonomski, tehnološki i vojno znatno slabija.

„Nema sumnje da je spremna da to i danas učini, posebno jer s druge strane ne stoji iskrena želja da se nekome pomogne, već da se gurne u sukob koji bi Kinu oslabio i destabilizovao. Princip ’jedna zemlja - dva sistema’ je izvanredan model razvijen od strane KP Kine, sa veoma iskrenim nastojanjem da se integracija Tajvana evolutivno odvija, uz poštovanje perioda u kome su kontinentalna Kina i Tajvan bili odvojeni, opet kao rezultat stranih uticaja i okupacije“, navodi se u dokumentu.

 

 

Kako se zaključuje, na žalost živimo u vremenu kada je sila pokriće za nedostatak dokaza i zloupotrebu humanosti. Međutim, kako stoji u dokumentu, „Kina više nije lav koji spava, već moćna, ali krajnje miroljubiva država koja u skladu sa međunarodnim pravom želi mir i saradnju sa svim dobronamernim nacijama“.

„Sve ovo bi trebalo posmatrati u svetlu nedavnih novina u okviru formata 17+1 saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope iz koga je najpre istupila Litvanija, a za njom i Letonija i Estonija. Jasno je da bi ove baltičke zemlje mogle imati korist od saradnje s Kinom, Estonija kao superiorna u internet tehnologijama, Litvanija i Letonija u svojim oblastima koje bi na kineskom tržištu sigurno imale prostora. Nejasno je kakva šteta može da se dogodi njihovim državama zbog koje su odlučile da istupe iz ovog prilično neobavezujućeg okvira saradnje, osim ako je u pitanju ucena onih koji sa Kinom sarađuju, ali drugima to ne savetuju, pa čak i otvoreno zabranjuju, strahujući za svoju poziciju u fer i poštenoj borbi na tržištu“, navodi se u dokumentu.

U septembru 2021. godine kineski predsednik Si Đinping je u UN predstavio Globalnu inicijativu za razvoj koja fokus stavlja na održivi razvoj i Agendu 2030, a koja je prioritet gotovo svim zemljama na svetu. Nakon krize izazvane provokativnom i zlonamernom posetom visoke zvaničnice SAD Tajvanu, odnosi Kine i SAD su znatno eskalirali u negativnom pravcu, ali će Kina zasigurno ostati na pravcu održivog razvoja, integracije i internacionalizacije koja nikoga ne ugrožava.

Kako se zaključuje u dokumentu, strpljenje i upornost pri rađenju pravih stvari predstavlja nepobedivi prilaz koji će pre ili kasnije rezultirati porazom nepravde i ostvarenjem decenijskih, pa i vekovnih težnji kineskog, srpskog i svih drugih pravdoljubivih i slobodarskih naroda.

„Na nama ostaje da negujemo, razvijamo i čuvamo prijateljstvo i savezništvo s onima koji dele zdravorazumske ideale i težnje, sve do konačne pobede i uspostavljanja pravednijeg sveta zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava, održivom razvoju i miru kao ultimativnom cilju svakog prosperitetnog društva“, zaključak je tog dokumenta.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading