U HOLANDIJI JE POLICIJA PUCALA NA FARMERE U pozadini haosa je lobi Zelenih (FOTO/VIDEO)
Foto: Shutterstock

Protesti su se intenzivirali u poslednjih mesec dana, ali su samo nastavak protesta koji su počeli još 2019. Poljoprivrednici traktorima blokiraju puteve, autoputeve i supermarkete i zatvaraju prilaze gradovima, pa čak i aerodromima. Situacija je eskalirala kada je policija gađala demonstrante bojevom municijom.

Pored zakona koji će dovesti do toga da moraju drastično da smanje stočni fond, poljoprivrednici navode nedostatak poštovanja društva prema njima i rast državnih propisa poljoprivrednog sektora za koje lobiraju zelena stranka GroenLinks i socijal-liberalna partija Demokrate 66, kao povod za protest

Sve je počelo pre pandemije

Vladajuća koalicija koju predvodi konzervativno-liberalna Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) želi da smanji emisije zagađujućih materija, uglavnom azot-oksida i amonijaka, za 50 odsto širom zemlje do 2030. Ministri kažu da je to „neizbežna tranzicija” čiji je cilj na poboljšanju kvaliteta vazduha, zemlje i vode.

Prvi protest održan je 11. oktobra 2019. u provincijama Frizija i Severni Brabant, nakon čega je sporni zakon u tim provincijama poništen.

Tokom istog meseca, protesti su se proširili širom Holandije, u velike gradove kao što su Mastriht, Hag, Groningen, Ajndhoven i Amsterdam. Blokiraju se zgrade državnih i regionalnih institucija, a u Groningenu su farmeri traktorom probili kapiju pokrajinske vlade.

Blokirana je glavna železnička stanica u Hagu, a aerodrom u Ajndhovenu. Tokom protesta osnovana je organizacija Snaga za odbranu poljoprivrednika (FDF).

Protesti su nastavljeni i u februaru 2020. godine, ali su bili mnogo mirniji. Ostatak te godine i 2021. su zamrznuti zbog izbijanja pandemije covid-19.

 

Drugi krug protesta

Drugi krug protesta počeo je 10. juna ove godine. Holandska vladajuća koalicija naredila je smanjenje emisije azotnih oksida i amonijaka do 70 odsto u blizini zaštićenih prirodnih područja, a na nekim mestima i do 95 odsto.

Vlada je bila primorana da reaguje nakon što su sudovi počeli da blokiraju dozvole za infrastrukturne i stambene projekte poslednjih godina jer zemlja nije ispunjavala svoje ciljeve u pogledu emisija. Direktni trošak mera procenjen je na 24,3 milijarde evra. Čak se i pojedini članovi vlade protive zakonima.

„Iskrena poruka... je da ne mogu svi farmeri da nastave svoj posao, a oni koji mogu verovatno će to morati da urade na drugačiji način“, navodi se u saopštenju vlade u kome su otkriveni ciljevi smanjenja emisija.

Problem je što goveđi urin i izmet proizvode mnogo amonijaka, a Holandija ima jaku stočarsku industriju.

Pucanj na traktor koji je pokušao da probije blokadu

 

Desetine hiljada farmera protestuju širom Holandije. Autoputevi, mostovi i distributivni centri supermarketa su blokirani, a protesti se održavaju ispred zgrada državne i regionalne vlade.

U ranim jutarnjim satima u sredu, 6. jula, situacija je eskalirala nakon što je policija gađala bojevom municijom traktor kojim je upravljao šesnaestogodišnjak, prenosi Vašington post . Kako se navodi u policijskom izveštaju, on je traktorom pokušao da probije blokadu na putu A32 kod grada Herenvena. U incidentu niko nije povređen.

Poljoprivrednici iz organizacije Snaga za odbranu poljoprivrednika (FDF) dovezli su se svojim traktorima do policijskih zgrada i zahtevali oslobađanje 16-godišnjaka. On i još dvojica muškaraca uhapšeni su zbog sumnje da su pokušali da ubiju policajce, ali javni tužilac još nije odlučio da li će biti podignuta optužnica.

U znak odmazde, farmeri su zapalili bale sena duž puta A12 na ulazu u grad Zutermer. Policija je 7. jula uhapsila 19 farmera koji su danima zauzimali distributivni centar u blizini Roterdama. Devet je bilo maloletnih. Uklonjeno je 12 traktora, ali policija tvrdi da ih nije zaplenila i da njihovi vlasnici mogu da ih potraže.

Holandija je poljoprivredna sila

Ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Holandije iznosio je preko 100 milijardi evra u 2021. godini, od čega je 76 milijardi iz sopstvene proizvodnje. Najviše se izvozi u Nemačku, čak četvrtinu, Belgiju, Francusku, Veliku Britaniju i Italiju. Godišnje se u Kinu izveze četiri milijarde poljoprivrednih proizvoda, a u SAD tri milijarde.

Koliko je stočarstvo značajno za poljoprivredni sektor Holandije, govori i podatak da je meso drugi po važnosti izvozni proizvod, sa vrednošću od devet milijardi evra godišnje. Treća kategorija su mleko, mlečni proizvodi i jaja sa nešto manje od devet milijardi.

Ova zemlja je jedan od najvećih izvoznika hrane u svetu, a samim tim i veliki zagađivač u pogledu proizvodnje hrane po glavi stanovnika. Otprilike četvrtina svetskih emisija gasova staklene bašte dolazi iz prehrambene industrije, bilo kroz proizvodnju ili transport. Konkretno, stočarstvo proizvodi mnogo gasova sa efektom staklene bašte, jer stoka proizvodi mnogo metana varenjem.

 

Izvor problema su zelene politike Evropske unije

Razne zelene partije, poput holandskog GroenLinksa, godinama lobiraju širom Evropske unije za razna ograničenja poljoprivredne proizvodnje. Prelazak na „ekološku” poljoprivredu, iako se u njoj koriste razne hemikalije, ali ne iste kao u klasičnoj modernoj poljoprivredi, postao je stoga jedan od ciljeva Evropske unije.

Smanjenje upotrebe pesticida, zaustavljanje upotrebe veštačkih đubriva, deindustrijalizacija poljoprivredne proizvodnje, skraćivanje lanaca snabdevanja i smanjenje uzgoja stoke su neki od ciljeva takve politike.

Ove politike su sažete u Evropskom zelenom sporazumu , koji je Evropska komisija odobrila 2020. Krajnji cilj je da Evropska unija bude „klimatski neutralna” do 2050. Do 2030. emisije gasova staklene bašte u EU trebalo bi da budu smanjene za minimum 50 odsto.

Neki od ciljeva su stvaranje cirkularne ekonomije (recikliranje, deljenje, iznajmljivanje i obnavljanje umesto novih kupovina), revizija sistema trgovine zagađenjem (koji već postoji u EU), strategija „Farm do stola“ prema kojoj hranu treba proizvoditi lokalno, ukidanje poreskih olakšica za industrije koje koriste fosilna goriva i pošumljavanje.

Posebno je interesantan plan za uvođenje takozvanih „carbonskih carina“, odnosno carina na uvoz proizvoda u EU iz zemalja nečlanica koje nisu doprinele globalnom smanjenju zagađenja. Takve politike mogu, pored toga da primoraju druge zemlje u svetu da prihvate smernice iz Evropskog zelenog sporazuma kako bi mogle da izvoze u EU pod boljim uslovima, da se koriste i za uspostavljanje trgovinskih barijera za zaštitu domaće proizvodnje i mogu da sprovedu oblik protekcionizma.

 

Evropski standard će pasti, ali će Afrika gladovati (još više)

 

Deo koji se posebno odnosi na poljoprivrednike je strategija „Od farme do viljuške”, koja ima za cilj da četvrtina poljoprivredne proizvodnje EU do 2030. godine bude organska, što ne znači da ne koristi hemikalije, samo manje i drugačije.

Upotrebu pesticida do 2030. godine trebalo bi smanjiti za 50 odsto. S obzirom da su pesticidi neizostavni deo savremene poljoprivrede, a agronomska naučna istraživanja pokazuju da bi bez njihove upotrebe prinos poljoprivrednih proizvoda bio i do 40 odsto manji, upitno je kako EU to planira da postigne bez velikog pada proizvodnje i posledičnog rasta cena hrane.

Još gora ideja je smanjenje upotrebe veštačkih đubriva za 20 odsto. To će takođe dovesti do lošijeg roda i biće dodatni podsticaj za rast cena hrane. Planirano je i smanjenje otpada od hrane za 50 odsto, kao i upotreba antibiotika u stočarstvu.

Poljoprivrednici u Holandiji prvi su se ozbiljno našli na putu takve politike, za koju su lobirale razne zelene stranke u EU, a sprovodiće se ne obraćajući mnogo pažnje na specifične uslove pojedinih zemalja, vreme prilagođavanje ili uopšte krajnju isplativost i svrsishodnost.

Rast cena hrane poslednjih meseci mogao bi da bude samo početak problema, a na kraju puta bi Evropska unija mogla da se pretvori od jednog od najvećih izvoznika hrane u svetu u neto uvoznika. Reperkusije neće osetiti samo građani Evropske unije, jer će smanjenje proizvodnje hrane u EU i veći uvoz dovesti do povećanja cena hrane u celom svetu.

Štetnost radikalne politike koju lobiraju zelene stranke u EU osetiće građani njenih članica kroz pad standarda i povećanje cena hrane. Siromašni, uglavnom u afričkim zemljama, mogli bi bukvalno da gladuju zbog njih. A ukupan broj onih koji gladuju već je porastao tokom pandemije.

Komentari (0)

Loading