zemlja
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Međunarodni napori za zaštitu ozonskog omotača postigli su veliki globalni uspeh, tvrde britanski naučnici sa Univerziteta u Bristolu.

Njihova istraživanja pokazuju da se nivo štetnih gasova hidroklorofluorougljikovodika (HCFC) koji uništavaju ozonski omotač smanjuje brže nego što se očekivalo. Ozonski omotač u atmosferi ima ključnu ulogu u očuvanju života na Zemlji jer blokira opasni deo Sunčevog ultraljubičastog zračenja (UV-B zrake).

"Ovo je veliki svetski uspeh. Vidimo da stvari idu u pravom smeru", rekao je za Guardian Luke Western sa Univerziteta u Bristolu, glavni autor studije objavljene u časopisu Nature Climate Change. Istraživanje, zasnovano na podacima iz Advanced Global Atmospheric Gases Experimenta i američke Nacionalne uprave za atmosferu i okeane (NOAA), pokazuje da su atmosferske koncentracije HCFC-a dostigle vrhunac 2021. godine.

Western pripisuje strm pad nivoa HCFC-a Montrealskom protokolu o supstancama koje oštećuju ozon, kao i strožim nacionalnim zakonima i promenama u industriji. Rezultati su veoma ohrabrujući za globalne napore za zaštitu ozonskog omotača i imaju dodatne koristi u borbi protiv klimatskih promena uzrokovanih ljudskom aktivnošću.

Montrealski protokol, usvojen 16. septembra 1987. godine, početno je potpisalo 23 zemlje, a kasnije ga je potpisalo gotovo 200 zemalja koje su se obavezale na smanjenje i ukidanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Način na koji se Zemlja štiti od Sunčevih ultraljubičastih zraka smatra se jednim od velikih prirodnih čuda. Kada Sunčeve zrake jeluju na kiseonik u atmosferi, stvara se ozon (troatomna molekula kisika), koji zatim štiti sav život na Zemlji. Ozon u stratosferi, na visinama između 15 i 30 kilometara, deluje kao vrsta prozorske roletne, blokirajući prolazak ultraljubičastih zraka UV-B.

UV-B zrake imaju energiju da "nasuču" na ozonskom omotaču, apsorbujući većinu zraka prije nego što stignu do Zemljine površine. Ozonski omotač tako štiti naš planet od štetnih efekata ovog zračenja. Bez ovog zaštitnog sloja, životinje i biljke bi izgorele od jakih UV-B zraka, što bi onemogućilo razvoj viših oblika života na Zemlji.

Decenijama su ljudi nekontrolisano ispuštali velike količine hlorofluorougljikovodika (CFC), poznatih kao freoni, u atmosferu. Ovi spojevi su se koristili u rashladnim uređajima, sprejevima (kao što su dezodoransi i lakovi za kosu), medicinskim preparatima, te u proizvodnji plastike i poliuretanskih pena za izolaciju. CFC-i su putujući kroz atmosferu nepromenjeni dospevali do stratosferskog sloja, gde se razgrađuju oslobađajući atome hlora, koji su "ubice ozona". Svaki atom hlora može uništiti i do sto hiljada molekula ozona pre nego što se deaktivira vežući se za druge hemijske spojeve.

Najdrastičnije uništavanje ozonskog omotača događa se nad Antarktikom, gde se atomi hlora oslobađaju uz pomoć superhladnih komadića leda tokom prolećnih meseci, što dovodi do stvaranja ozonske rupe. Ovaj suptilni proces uništavanja ozona prvi su primetili klimatski naučnici Sherwood Rowland, Mario Molina i Paul Crutzen 1974. godine. Njihov rad bio je ključan za razumevanje ovog problema, što je kasnije potvrđeno NASA-inim satelitskim snimcima iz 1980-ih koji su pokazali ozonsku rupu iznad Antarktika.

Kada je ozbiljnost ovog problema prepoznata, najštetniji CFC-i su postepeno eliminisani do 2010. godine, dok će HCFC-i, koji su ih zamenili, biti potpuno uklonjeni do 2040. godine. Oba tipa spojeva, CFC-i i HCFC-i, takođe su jaki staklenički gasovi, pa njihovo uklanjanje pomaže u borbi protiv globalnog zagrevanja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading