Vidovdan, srpska tragedija, zavet i mit
Foto: Tanjug/Foto: Tanjug

Kletva, kao oblik verbalne osvete, poznata je u gotovo svim kulturama, često praćena ritualima, a njen značaj uvek zavisi od osobe koja je izriče. U srpskoj istoriji, Kneževa kletva, izrečena kao poziv junacima da se bore na Kosovu na Vidovdan 1389. godine, zauzima posebno važno mesto, zabeležena u epskim pesmama Kosovskog ciklusa.

U pesmi "Musić Stevan", kletva je zabeležena kao snažan apel Kneza Lazara Hrebeljanovića, upućen srpskom narodu da se pridruže Kosovskom boju:

"Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, A ne doš'o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kap`o, dok mu je kolena!"

U pesmi "Kneževa večera", kletva je kraća i direktna:

"Ko ne dođe na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, Ni u brdu vinova lozica!"

Postoji uverenje među ljudima da se Lazareva kletva još uvek odražava na srpskom narodu, s obzirom na uopšteno verovanje da kletva ima uticaj do šestog kolena. Strah od Lazareve kletve ukorenjen je u narodu, a postoji i želja da se izbegnu njene posledice. Tokom dočeka srpske vojske u Beogradu 1913. godine, nakon Drugog balkanskog rata, na triumfalnim kapijama su bile ispisane poruke, a jedna od njih glasila je: "Beži grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!"

Stihovi Lazareve kletve iz pesme "Musić Stevan" uklesani su na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu, iako je drugi stih izostavljen.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading