Božidar Mušić iz Velikog Pašijana već 36 godina uzgaja varaždinsko zelje, jednu od najcenjenijih domaćih sorti zaštićenih u EU. Ove jeseni imao je odličan rod, ali i jednu od najtežih sezona, kupus je kasnio, a tržište su preplavile uvozne pošiljke iz Poljske i Severne Makedonije.

Prema njegovim rečima, u Hrvatsku je stiglo oko 3,5 miliona kilograma uvoznog kupusa, što je domaćim proizvođačima praktično srušilo cenu. Trgovci su mu nudili svega 14 centi po kilogramu. "Za 10 tona dobio bih 1.400 evra, a ne pokrijem ni trošak sečenja i prevoza. To je uvredljivo“, kaže Božidar. Dodaje da posle sezone trgovci kupus poskupe i do 80 odsto, što godinama ide na štetu proizvođača.

Rešio da sve podeli

Umesto da zaore, Božidar je odlučio da kupus podeli ljudima. U Bereku, gde inače prodaje svoje proizvode, danima stoji puna prikolica zelja, a ljudi dolaze automobilima, kolicima i sa džakovima. Mnogima je ova gesta dirljiva: "Mučio se cele godine, a sad sve deli. Pre pošteno nego da propadne“, govore meštani za portal "24.sata.hr"

Iako ima 73 godine, Božidar i dalje svakodnevno radi na zemlji. Klimatske promene, kasna sezona i pritisak jeftinog uvoza ostavili su mu ove godine više od 30 tona viška. "Grеh je bacati hranu, a znam da ima ljudi kojima treba“, kaže on.

Na porodičnom gazdinstvu rade i supruga i sin, pa se tradicija prenosi dalje. "Od ovoga ne možete postati bogati, ali može se solidno živeti. Imamo penzije pa zelje nije naš jedini prihod“, dodaje.

Poziv državi da zaštiti domaću proizvodnju

Mušić planira da nastavi sa sadnjom dokle god bude mogao, ali poručuje da država mora voditi više računa o domaćim proizvođačima. "Uvoz je potreban, ali ne onda kada imamo svoje. Varaždinsko zelje ne može se meriti sa kupusom iz supermarketa.“

Ove jeseni Božidarova gesta postala je jasna poruka: domaća hrana ima vrednost, kvalitet i priču koju treba zaštititi. On to zna, a sada to zna i svaki čovek koji je od njega došao po glavicu zelja.

(24.sata.hr)