Da li ste čuli za teoriju "šuplje Zemlje"? Izgleda da nije sve onako kako mislimo da jeste

Foto: Shutterstock

Jedna od fotografija pojavila se sa vedrim nebom i otkrivajući ogromnu rupu . Ove fotografije izazvale su veliku polemiku među ljudima koji su se pitali kakva je to savršeno okrugla rupa nad Arktikom.

Tada je urednik časopisa Letećeg tanjira i ufolog Rej Palmer na fotografiji koju je objavila NASA pronašao značajan motiv za unapređenje teorija naprednih podzemnih civilizacija.

S druge strane, tu je priča o admiralu Ričard E. Bird-u. Ovaj polarni istraživač zabeležio je u svoj dnevnik iskustvo koje je doživeo leteći nad jednim od polova 1928. godine. Tamo je, ispričao je pilot, bio svedok postojanja čudesnih dolina i prisustva praistorijskih životinja. Ova iskustva šokirala su širu javnost koja je počela da se pita da li bi teorija šuplje Zemlje bila istinita.

Kao rezultat Birdovog iskustva, Amadeo Džiannini napisao je nekoliko članaka i knjiga poput Vorlds Beiond the Poles, u kojima je teoretizovao da Bird nije preleteo Arktik, već je greškom ušao u jednu od rupa koje vode u centar Zemlje .

Tada je Rai Palmer, zasnovan uglavnom na gore pomenutoj knjizi Džianninija, objavio ovu teoriju u izdanju svog časopisa u decembru 1959. godine, uputivši joj obimnu prepisku. Prema Džianniniju i Palmeru, tokom svog navodnog leta iznad Severnog pola 1947. godine, viceadmiral Bird javio je putem radija da je ispod sebe video da nije sneg, već područja kopna sa planinama, šumama, vegetacijom, jezerima i rekama i, između šipražja, čudne životinje koja je izgledala poput mamuta.

S druge strane, pronašli smo sjajne astronome i matematičare koji su podržavali teoriju šuplje Zemlje. Jedan od njih bio je prestižni dr Edmund Hallei, astronom kraljevine Engleske u 18. veku i otkrivač Hallei's komete. To je pretpostavilo da je Zemlja iznutra bila šuplja i da su se u njoj nalazila tri koncentrična konusa sa rastopljenim centrom lave, koja su služila kao „unutrašnje sunce“.

Njutn je takođe verovao u ovu teoriju. Još jedan naučnik koji je branio teoriju šuplje Zemlje bio je Leonard Euler, matematički genije iz 18. veka. Tvrdio je da je Zemlja, osim što je bila šuplja, imala dva otvora koji su odgovarali polovima zemaljske kugle. Pored naučnih teorija o njoj, ideja da je Zemlja šuplja iznutra pokrenula je maštu mnogih pisaca i umetnika. Jedno od najpoznatijih dela koja o tome govore je Putovanje u središte Zemlje, Žil Vern (1864).

Još jedno dobro delo je „Avanture Artura Gordona Pima“ (1833) Edgara Allana Poea. Ovi i mnogi drugi romani održavali su na ideju da je Zemlja šuplja i da u njoj takođe živi civilizacija naprednija od naše, stanovnika površine. Trenutno se još uvek sprovode testovi, ovog puta uz pomoć napredne tehnologije čiji smo mi vlasnici. 1965. godine pokrenut je projekat koji je vodio SSSR: radilo se o izradi bunara dubokog 15 kilometara, koji se zvao Kola bunar.

Kaže se da rezultati koje su dobili od ovog projekta nisu otkriveni javnosti i da su mogli da čuju buku ljudskih i životinjskih glasova uz pomoć ultra osetljivih mikrofona. Takođe su sprovedene studije talasa niske frekvencije kako bi se otkrilo šta se nalazi u Zemljinom tlu. U ovim studijama otkriveno je da između 450 i 500 kilometara dubine postoji promena površine, neka vrsta linearnosti koja ograničava još jedan pojas Zemlje.

I posle ove pojave, talasni signal se potpuno gubi, kao da je sa ove daljine bilo nečega bezdana.

Hvataju se samo mali neodređeni zvukovi i tišina. Ovaj test nije izašao javno na uvid javnosti, ali se držao u tajnosti od onih koji su radili ove studije. Takođe pronalazimo kontradikcije u rukama renomiranih naučnika, jer oni tvrde da se svakih 30 metara temperatura Zemlje povećava za jedan stepen. Ako je to slučaj, njegov centar (dubok 6.500 kilometara) dostigao bi temperaturu od 220.000 ºC, što bi značilo da bi temperatura unutar Zemlje bila mnogo viša od temperature sunčeve kore koja dostiže samo 6.000 ºC.

Ali da li se ova teorija svodi samo na Zemlju? odgovor je ne.

Pristalice ove teorije tvrde da se i ostale planete sastoje od dve polarne rupe i unutrašnjeg sunca. Još jednom, NASA bi modifikovala slike snimljene sa planeta Sunčevog sistema kako bi cenzurisala rupe koje imaju na svojim polovima. Zatim su tu severna svetla, za koja se pretpostavlja da su rezultat unutrašnjeg sunca smeštenog u centru planete. Jedan od branitelja - i promotera - ove teorije bio je Maršall B. Gardner, koji je napisao knjigu Putovanje u unutrašnjost Zemlje.

Gardner je tvrdio da na Marsu, Veneri i Merkuru postoje polarna svetla koja dolaze od zraka njihovih centralnih sunca, prelazeći odgovarajuće polarne otvore. Polarna svetla koja zrači su ona severnog svetla, koja nisu posledica magnetizma, već centralnog sunca Zemlje.

Reflektivna pitanja o ovoj teoriji: Zašto je zabranjeno preletati polove? Zašto Guglova mapa cenzuriše polarne širine? Zašto tropsko seme, biljke i drveće lebde u slatkoj vodi unutar santi leda? Zašto hiljade tropskih ptica i životinja migriraju na sever tokom zime? Zašto je kod polova toplije nego na 1500 km od njih? Zašto NASA cenzuriše slike povezane sa polovima Zemlje?

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI