Kada vas neko pita koje je najzdravije povrće malo je verovatno da će vam pasti na pamet potočarka.

Ova biljka, koja se često smatra samo običnom salatom, zapravo je član porodice kupusnjača - rođak brokolija, kupusa, kelja i senfa.

Biljka čiste vode

Uprkos svom nežnom izgledu, potočarka je neobično bogata hranljivim materijama za tako lagano lisnato povrće. Upravo su te reference krunisale njenu titulu „najzdravijeg povrća na svetu“ u decembru, nakon što je dobila savršenu ocenu 100/100 na listi 41 „moćnog“ voća i povrća Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Zanimljivo je da se slatki krompir nalazi na dnu iste skale.

Iako danas ponovo otkrivamo njenu moć, potočarka je izuzetno cenjena kroz istoriju. Poznata je i kao „biljka čiste vode“ jer raste isključivo u čistim, tekućim izvorskim vodama.

 Istorijski zapisi otkrivaju da ju je Hipokrat koristio u prvoj bolnici na svetu na ostrvu Kos za lečenje bolesti krvi, dok su je rimski vojnici jeli da bi povećali snagu i izdržljivost. Njena nutritivna vrednost je toliko impresivna da je i danas predmet brojnih istraživanja, a najnoviji pregledi naučnih studija potvrđuju njen status „funkcionalne hrane“ neophodne za prevenciju hroničnih bolesti.

Superiorna namirnica

Ono što je čini superiornom u odnosu na druge namirnice jeste njena neverovatna nutritivna gustina.

Prema dostupnim podacima, gram po gram, potočarka sadrži više vitamina C od pomorandži i limuna, više kalcijuma od punomasnog mleka i više gvožđa od spanaća.

 Registrovana dijetetičarka Nikola Ludlam-Rejn ističe: „Potočarka je bogata vitaminom K, vitaminom C, vitaminom A (u obliku beta-karotena), folatom i malim količinama kalcijuma, kalijuma i gvožđa.“

Sve ovo dolazi sa izuzetno niskom kalorijskom vrednošću od približno 11 do 15 kalorija na 100 grama, bez ikakve masti.

Listovi potočarke takođe sadrže prirodna biljna jedinjenja nazvana glukozinolati, koja oslobađaju moćan enzim mirozinazu kada se biljka isecka, izgnječi ili žvaće. Ovaj enzim pretvara glukozinolate u biološki aktivna jedinjenja, uključujući sulforafan, snažan antioksidans sa antiinflamatornim dejstvom.

Novije studije takođe ističu važnost jedinjenja PEITC (fenetil izotiocijanat), koje potočarki daje biberni ukus, a za koje je pokazano da pomaže u zaštiti DNK od oštećenja i može izazvati programiranu ćelijsku smrt u ćelijama raka, piše Daily Mail.

Kako spremati potočarku?

Mnogi ljudi izbegavaju potočarku jer jednostavno nisu sigurni šta da rade sa njom. 

Međutim, dijetetičarka Ludlam-Rejn kaže da je veoma svestrana i da postoji mnogo uzbudljivih načina za njenu pripremu.

„Odlično funkcioniše u salatama, pomešana je sa supama, mešana je sa testeninom neposredno pre serviranja, dodata je u sendviče ili izblendana u pesto. Ima ljuti ukus koji se dobro slaže sa jajima, lososom i kozjim sirom“, savetuje ona.

Za maksimalnu apsorpciju hranljivih materija, pametno je kombinovati potočarku sa zdravim mastima kao što su maslinovo ulje, avokado ili orašasti plodovi, koji pomažu telu da apsorbuje vitamine rastvorljive u mastima kao što su vitamin K i beta-karoten.

Dodavanje u obroke sa izvorom proteina poboljšava osećaj sitosti. Iako se deo vitamina C gubi tokom kuvanja, potočarka se može obariti u supama ili dodati u omlete na samom kraju pečenja.