U susret Uskrsu, dok se većina domaćinstava oslanja na standardne metode farbanja jaja, u Manastir Tumane neguje se posebna, tradicionalna praksa koja ima i praktičnu svrhu – produžava trajnost jaja i daje im bogatiji ukus.

U ovoj svetinji farbanje jaja nije samo praznični običaj, već deo nasleđa koje se prenosi generacijama. Jaja se ne pripremaju samo da bi bila lepa na trpezi, već i da bi ostala upotrebljiva danima nakon praznika.

Prirodni sastojci i stari recept

Kako objašnjava Ljiljana Plećević, majka igumana, proces počinje prikupljanjem sezonskih biljaka poput koprive i maslačka. Njihovi listovi se koriste za dekoraciju, ali i kao deo prirodnog postupka farbanja.

Osnova je, kao i u mnogim domaćinstvima, lukovina – ali uz dodatak začina koji ovom procesu daju posebnu dimenziju. U vodu se dodaju so, biber, lovorov list, majčina dušica i bosiljak, a jaja se kuvaju na tihoj vatri duže nego što je uobičajeno.

Na taj način, kroz ljusku jaja upijaju ne samo boju, već i deo arome začina.

Tajna dugotrajnosti jaja

Ova metoda ima i praktičnu prednost – produžava svežinu jaja. Kombinacija dužeg kuvanja, soli i začinskog bilja deluje kao prirodan konzervans, pa jaja mogu da traju znatno duže nego inače.

Reč je o staroj praksi koja se nekada koristila i u kafanama, gde su uskršnja jaja ostajala na stolovima i danima nakon praznika, spremna za goste.

U vremenu kada se sve više ljudi vraća prirodnim metodama, ovaj način farbanja iz manastira Tumane podseća da tradicija često ima i vrlo praktičnu vrednost – spoj lepog, ukusnog i dugotrajnog.