Dolaskom proleća livade i šume ponovo se prekrivaju prvim cvetovima u žutim, belim i ljubičastim nijansama. Mnogi ljudi tada rado ubiru po koji cvet kako bi deo te prolećne lepote poneli kući. Ipak, stručnjaci upozoravaju da branje biljaka u prirodi nije uvek bezazleno – za neke vrste potrebna je dozvola, a kršenje pravila može skupo da košta.

U Hrvatskoj je, prema podacima Državnog inspektorata, zabranjeno brati i prodavati određene vrste prolećnog cveća. Među strogo zaštićenim biljkama nalaze se, između ostalog, krupnocvetni kukuruz i krokus, čije branje u prirodi nije dozvoljeno.

Za sakupljanje pojedinih drugih biljaka, poput visibabe, mirisne ljubičice, psećeg zuba ili šaša, potrebna je posebna dozvola Ministarstva ekonomije i održivog razvoja ukoliko se biljke prikupljaju radi prodaje ili prerade. Zakon o zaštiti prirode jasno propisuje da je za komercijalno sakupljanje autohtonih divljih vrsta neophodna zvanična saglasnost nadležnih institucija.

Građanima je, međutim, dozvoljeno da male količine biljaka beru za lične potrebe. Propisi predviđaju ograničenja, pa se može uzeti najviše pet podzemnih delova biljaka poput lukovica ili gomolja, do dva kilograma stabljika sa listovima i cvetovima, pet manjih stabljika, kilogram listova ili cvetova, kao i ograničena količina semena, plodova ili pupoljaka.

Stručnjaci upozoravaju da i preterano branje može narušiti prirodnu ravnotežu, dok čupanje biljaka iz korena dugoročno smanjuje njihove populacije u prirodi.

Zbog toga zakon predviđa i visoke kazne za one koji pravila prekrše. Novčane kazne za pravna lica mogu dostići više od 26.000 evra, dok se za pojedince kreću od oko 930 pa sve do skoro 4.000 evra.

Građani koji primete nezakonito branje ili prodaju zaštićenih biljaka mogu to prijaviti Inspekciji za zaštitu prirode Državnog inspektorata putem elektronskog obrasca, poštom ili telefonom.